Nije bilo ni jedne slobodne katrige u Oštariji kod Viđakovi. Splitski su novinari, umjetnici ili pak ljubitelji Smojine pisane riječi u subotu pokušali uz ćakulu i batude, a bome i pijat dobre spize, odati još jednom počast preminulom novinarskom bardu.
Smojina marenda već se devetu godinu za redom odvija u gradu pod Marjanom, koji, koliko su se god neki trudili – nije zaboravio autora „Našeg malog mista“, ili „Veloga mista“, Miljenka Smoju, novinara, putopisca, dramaturga, Čovika.
- Ovo šta pod ovin krovon vidite je zadnji komad starega Splita, onoga o kojem je Smoje pisao, kazao nam je Boris Kragić, čija i ideja i jest organiziranje Smojine marende, na kojoj neumorno i dalje ustraje.
Dan je ljubavi, a usto i Smojin rođendan, a svega dan ranije se Hajduk rodija, nij...
Smojina marenda već se devetu godinu za redom odvija u gradu pod Marjanom, koji, koliko su se god neki trudili – nije zaboravio autora „Našeg malog mista“, ili „Veloga mista“, Miljenka Smoju, novinara, putopisca, dramaturga, Čovika.
- Ovo šta pod ovin krovon vidite je zadnji komad starega Splita, onoga o kojem je Smoje pisao, kazao nam je Boris Kragić, čija i ideja i jest organiziranje Smojine marende, na kojoj neumorno i dalje ustraje.
Dan je ljubavi, a usto i Smojin rođendan, a svega dan ranije se Hajduk rodija, nij...
