Otac SpliCkeScene, poznati stand up komičar Josip Škiljo, nije nazvan ocem zbog tog što je prvi doveo stand up u Split, već zato što je najstariji, a i ako se pitate ‘Di su pare?‘, pare su u njega.
Škiljo je završio hrvatski i engleski, dva jezika koja ionako svi znaju, zato ih je i uspio završiti, a i bogato se uda, odnosno, žena je kreditno sposobna, docentica je na FESB-u.
Jedini je od četvorice komičara (uz njega SpliCkuScenu čine i Tomislav Primorac, Ante Travizi i Ivica Lazaneo) koji ima dvoje djece, a i odličan je meštar za sve, pa ako mu propadne stand up može na bauštelu.
Prije stand up-a radio je i kod nas u Slobodnoj Dalmaciji, a sedam je godina proveo i kao radijski voditelj, tako da mu mikrofon nije stran. Otkaz na radiju je odlučio dati s 32 godine, prije 9 godina, i sada ne može biti sretniji svojim odabirom.
Škiljo već devet godina uspješno nasmijava ljude, sam i sa SpliCkomScenom rasprodaje dvorane diljem regije, a sprema se show u Lori, gdje će nasupiti sva četvorica 18. prosinca. Sa Škiljom smo popričali o svemu. Što nam je sve otkrio, saznajte u nastavku...
Tebe zovu ‘ocem SplickeScene‘ jer si najstariji, iako je Tomo prvi počeo sa stand up-om u Splitu?
Da, zato šta san najstariji, ne po bavljenju stand up-om nego po godinama. Oni su svi za mene mulci. Ja san ‘82. godište, Tomo je mlađi 8 godina, a Ivica 12. A i ja se brinen o parama, u mene su uvik novci. Onda oni mene uvik pitaju ‘A daj Škiljo, možemo li uzet čokoladu, možemo li uzet sok, možemo li uzet žvake, možemo li ovo ili ono?‘. Onda ja ko ćaća kažen ‘ne može to, pusti ovo, ajde bili ste dobri, može čokolada‘. Tako me i najavljuju na showu. Pare su u tate.
Imao si 32 godine kad si odlučio promijeniti karijeru i počeo se baviti stand up-om? Što si sve radio prije?
Svašta sam radija prije. Studira san FESB godinu dana, pa san na kraju završija hrvatski i engleski, dva jezika koja ionako svi znaju. Zato san ih i upisa jer ih znan, pa san i uspija to završit. Nije mi ža šta san završija faks, mislin, nisan nikad radija u struci.
Radija san u osiguranju kratko, a onda san radija sedan godina na radiju ko voditelj. Kad radiš na malom radiju ti si i voditelj i novinar i tehničar i producent i sve šta moš pokrit. To mi je bija super posal, bez obzira na uvjete koji su realno nikakvi na takvim poslovima, gušta san to radit. Opušten je posal, dobra ekipa. I posli je doša stand up...
Kako je došao stand up u tvoj život?
Oduvik san ga volija, gleda, sluša. To mi je bila najdraža forma komedije. Najviše san gleda Amerikance. Nisan nikad razmišlja da se bavin time. I rad na radiju me dovea do tog da najavljujen stand up gostovanja u Splitu.
Ima san predrasudu ko i većina, a to je da hrvatski stand up ne može valjat, da je to smeće. Otiša san ipak jednom na stand up u Quasimoda i bilo mi je super, baš san se ugodno iznenadija. I Tomo je tu nastupa, prvi put san ga tu vidija u životu. Nakon par miseci je bila radionica Marine Orsag, prijavija san se jer me zanimalo kako pišu i rade...
Bija san tamo, pisa, proba nastupat i prošlo je super, pobijedia san na tom open mic-u koji je bija u Splitu. To mi je bija super poticaj da vidin da mogu nasmijat ljude, ima san ogromnu tremu, popija san pet pivi prije toga, nisan ih ni osjetija, izija me adrenalin, bija san u teškom stresu. Cili dan me pralo ‘mogu li ja ovo‘ i uspija san. Nakon tog Marina je zvala Tomu i mene da dođemo u Zagreb gostovat, gostovanja su bila super, jer tada u Splitu nije bilo stand upa.
Išli smo jednom tjedno u Zagreb, to je izgledalo da na radiju kemijan slobodne dane, godišnje, i onda npr. u četvrtak radin na radiju od 6 do podne, u 13 h san na busu za Zagreb, u 18 sam u Zagrebu, nastupan od 20 h do 20:15 h, onda se vraćan na kolodvor, putujen buson, u 5 ujutro san u Splitu i odma s busa iden na posal, jer mi je u 6 ujutro smjena.
Tribaš bit lud. Svi su mi govorili da san lud, da šta ja radin sa životon, da iman doma ženu i dicu, i pitali me zaradin li ja išta od toga. Ne da nisan zarađiva, nego san bija u minusu, ne bi spava, iša san svaki tjedan. To je bija čisti entuzijazam, meni je to bilo fenomenalno, gušta san na pozornici. Tako san gura taj Zagreb nekih godinu ipo, dvi, međutin, ne moš ti to fizički više, niti vremenski. Jer kad se spoje nastupi ne moš pobić s posla.
I onda san odlučija dat otkaz i mislija ‘pa okej, ako uspijen skupit za minimalac, to mi je isto ko na radiju‘. Nakon toga je krenilo još i bolje. Na početku bi zaradia minimalno, al samo to radiš i prepustiš se, šire ti se perspektive, veći ti je gušt... tako smo postali SplickaScena, svi smo se dali u to i tu je krenilo brutalno, iznad svih očekivanja. Dobro je šta ti pokaže da je rezultat rada uvik moguć. Ako radiš i trudiš se i daš se sto posto, sve se može.
Od čega si živio dok nisi od ovog počeo zarađivati? Od žene?
Je, od žene. Žena ima normalan posal. Ona radi na faksu, predaje na FESBU-u. Dvoje male dice, mene nema doma, ma katastrofa, ali ona me uvik podržavala, vidila je da guštan u tome, nije nikad žugala. Ja bi probija na živce, a ona je bila top. Da nije bilo takve njene podrške, ne bi ja to moga izgurat.
Svi moji su bili situirani, ovi ima stan, ovi ima kuću, ovi ima love, a ja san bija tu neki jebivjetar, nije baš bila neka situacija, al meni je bilo super. I onda je krenija stand up. U SplickojSceni se bavin i organizacijom svega i to ti uzme cili dan. Npr. u 11. misec smo oranizirali 40 gaža.
Sindikat, tj. Tomo i Ante, su se izborili za neradne nedjelje?
Je, super je to, ne radimo više nediljom. Samo u iznimnim situacijama, to moramo sa sindikatom sve prodiskutirat, jer Ivica i ja ka organizacija guramo šta više, a oni kažu "nemoj, nemoj", tako da smo uspili nać balans.
Je li ti ikad palo na pamet da odustaneš?
Nije. U početku kad je bilo najgore je bilo dobro, a sad kad gledan iz ove perspektive, možemo se tuć nogon u guzicu. Prošli smo svašta i sad nam je stvarno super. Baš smo zadovoljni.
Kakav je osjećaj kad znaš da si baš ti taj radi kojeg ljudi dolaze slušati stand up, kupili su kartu da tebe čuju?
Čudno mi je. Ja se uvik pitan ‘šta ja radin???‘ Ovi ljudi dolaze i plaćaju kartu da mene slušaju sat i po, ko san ja? Ko san ja? Ja uzmen mikrofon i pričan ono šta je meni smišno, ok, i ljudima je smišno, al eto, ljudi se poistovjete s tim, smiju se, i zahvalan san na tome šta radin šta volin i šta živin od toga.
Kakav je osjećaj biti sam na pozornici?
To je solo sport, a mi smo kao bend. Ovisi od showa do showa. Ako sva četvorica nastupamo onda je lakše, svak priča 20 minuta, a kad je solo show je drugačije, jer je sve na tebi. Tada imaš luksuz vrimena uć u neke stvari u koje ne možeš uć kad smo svi skupa.
Što tebe inspirira za pisati stand up i kako pišeš?
Pišen svaki dan bar neke natuknice u mobitel, neki smjer u kojem bi iša. I tako dva, tri miseca, dok ne dođe serija novih baza. Radin kampanjski, ka i svi mi. Čekan zadnjih tjedan dana i onda počnen pisat. Onda prolazin kroz te natuknice, pa za nešto kažen ‘ovo je smeće, ovo ne valja, šta je ode smišno, briši‘...
Raspisuješ na kraju temu koja ti se čini zanimljiva. Moraš napisat na kraju, ne možeš doć bez teksta. Nedavno smo prodali pet showova unaprid, a još nismo imali tekst. Ti si, znači, proda ljudima nešto šta ne postoji.
I sad aj ti dođi isprid tih ljudi šta su platili kartu i nemoj in dat ono šta su oni platili. Pa bolje ti je da se ubiješ. Onda moraš, to je najveći pritisak, napisat materijal koji valja i nasmijat ih. Izvučeš to od negdi, moraš.
Nas troje smo kampanjci, a Tomo je štreber jedini, on sve to unaprid piše. Ja najčešće pišen o familiji i najčešćim iskustvima koja nam se svima događaju. Ili neka specifična iskustva, npr. s nastupa nešto ili kako san dobija otkaz negdi.
Dosta spominješ i Grašu na nastupima...
On mi je ka neka muza. Ne znan zašto. U svakom solo showu iman neku bazu o Graši. Tako se potrefilo. Padne mi na pamet neka pizdarija. Nije nikad bija na nastupu, vidiš. On je isto zajebant, ne virujen da bi njemu to smetalo.
Ljuti li se žena kad je spominješ na nastupima?
Nije, navikla je. Nekad se posvađamo pa onda ona nešto izvali pa mi kaže: "Da ovo nisi slučajno stavija u stand up!"
Kako usklađuješ ženu i dicu s noćnim radom?
Teško. A ža mi je, nisan doma navečer, moj posal je obrnut od svih ostalih. Bilo bi lipo da smo žena i ja usklađeni. Radin navečer i najčešće vikendom, pa se vidimo od ručka do pridvečer, dok neman nastup. Al doma san ujutro, pa vidin dicu do škole.
Volija bi da san više doma, al oni to kuže. Trudin se nadoknadit to na neki drugi način. Žena je doktorica znanosti, radi na FESB-u, zato se ja mogu zajebavat, ja san se dobro uda. Tribaš nać kreditno sposobnu ženu koja je spremna podržavat ludosti.
Da ti je neko reka prije 9 godina da ćeš rasprodavat dvorane, šta bi mu reka?
Reka bi prvo da nema šanse. Stvarno je ispalo neočekivano. Jako smo puno radili, ali jako puno vrimena je i tribalo. Nismo priskakali stepenice i to je dobro i publika isto to vidi. Trudimo se bit sve bolji i bolji svakin danom.
Udre li tebi kad ego u glavu?
Ono šta je razlika između dobrog nastupa i odličnog nastupa je šta ti veselje traje tri minute duže. Prosječni nastup koji nije najbolje proša me drži tjedan dana, razbijam glavu šta sam moga bolje, peče me, a nakon vrhunskog sam sritan pet minuti, zaboravin i iden dalje.
Postaneš li alkoholičar od tog noćnog rada?
Može se, iako san ja sve stariji, pa ne mogu više sam sebe pratit. Mogu ja pit, al neman toliko vrimena prije nego zaspen da se ubijen. Oni se meni rugaju da san ja alkoholičar, mislin, ja volin popit pivu, i uvik ću popit pivu. Jedno vrime san pija radensku i nisan moga zaspat nikako. Sad jel to od radenske il nedostatka pive, ne znan.
Piva me uspava, inače me drži adrenalin od nastupa. Bili smo mi svi na sistematski pregled i ko ima najbolje nalaze? Škiljo! Al Škiljo je alkoholičar! Mislin da doktori i nalazi neće puno lagat!
Imaš li nekih anegdota?
Ima ih masu, ali evo sad san se sitija kad je Tomo jednom izbacija jednog lika koji je bia poremećen na jednom nastupu, to niko nije očekiva od Tome, da fizički nasrne na nekoga. Ima raznih situacija, jednom me masa pijanih žena tijekom nastupa tražila striptiz...
Ti si poznat i kao meštar, popravljaš okolo po kućama mukte?
Je, radin sve doslovno. Pa ako propadne stand up, bar mogu bit bauštelac.
Imate sva četvorica show u Lori 18. prosinca, što tamo možemo očekivati?
Izvest ćemo zadnju izvedbu ‘Jesenske nove baze‘, ispeglan i kvalitetni materijal i mislin da ga publika više neće čut u tom formatu. Nikad više neće biti prilika za ovo čut, tako da, dođite! Bit će odlično.
Kako bi sažeo svojih devet godina?
Neočekivano, upozna san nove prijatelje, šta isto ne očekuješ u nekim godinama, guštamo, zezamo se, super nam je i vidim super perspektivu, puno se toga dogodilo, a ono šta je ispred može biti još i bolje, baš je motivirajuće i prekrasno! Jedna lipa štorija.
