Da je Tomislav Drašković znao da će to biti toliko velik posao, možda bi i odustao od nauma, pa ne bi na neviđeno kupio kuću u samom srcu Solina, staru derutnu kamenjaru na nekoliko podova u kojoj je desetljećima carevalo smeće. Ali nije on čovjek koji baš lako odustaje. Građevinarstvo mu je u krvi, a kada se tomu doda i činjenica da mu je kćerka Gorjana Drašković arhitektica, odustajanje nije bilo ni u primisli. A rezultat? Prekrasna kuća u samom srcu Solina, u maloj gradskoj autohtonoj kaletici, ona smišna, upečatljiva, boje lavande, s čije se terase čuje huk obližnjeg Jadrova vodopada.
– Moja i priča ove kuće, koju smo nazvali Vila Lavanda, počela je tako što sam slučajno za nju čuo. Naletio. A kako sam imao nešto novca sa strane, uzeo sam je na neviđeno i tako se...
– Moja i priča ove kuće, koju smo nazvali Vila Lavanda, počela je tako što sam slučajno za nju čuo. Naletio. A kako sam imao nešto novca sa strane, uzeo sam je na neviđeno i tako se...
