StoryEditor
KarijeraĆER OD KALAFATA

Barba Toma je brod krstio po kćeri jedinici. Maja iz Vranjica je odrasla i postala kapetanica: Furešti mi viruju, plovili bi sa mnom zatvorenih očiju

Piše Damir Tolj
25. srpnja 2020. - 16:25
Maja Ercegović, kapetanica jedrenjaka ”Moja Maja” na Pomorskom faksu postala je diplomirana inženjerka pomorskog prometa. Ima i brevete za zapovjednicu broda do 500 brutotona u nacionalnoj plovidbiVojko Bašić/Hanza Media

Teslica je drevni kalafatski alat: Ivanki danas zna poslužit u vrtlu, umisto motičice, malo i baca na motiku, s onin širokin savinutin kljunon.

A Tomi Mandiću služila je cili život, njome je tesa drvo i skida mu koru. Kad se Maja danas siti oca, uvik mu je teslica u ruci.

Tako jon je ćaća izgradija brod: veliki drveni motorni jedrenjak za krstarenja nika je u istome tome obiteljskome vrtlu u Vranjicu.

Kalafata smo upoznali davno – 1997. godina je bila – i nismo virovali da brod raste i zori s pomama. Izišla je tada reportaža u "Slobodnoj", Marijan Žuvić stavija je naslov "Jedrenjak iz Tomina vrta". Čovik je svome brodu nadija ime "Moja Maja", a ta njegova ćer jedinica (1986. godište) rekla nan je bila da će postat kapetanica kad naraste...

image
Reportaža Damira Tolja u 'Slobodnoj' iz 1997. godine
 
Vojko Bašić/Hanza Media


A ovako je to bija složija meštar Jakša Fiamengo, sve verse lipo oblanja, pa izbrusija, onda lakira, tri je ruke da. I prida Zdenku Runjiću da uglazbi i ugodi, da je svakomu lipo čut, a tek onda je doša pivač. Oliver, normalno. Evo van malo, samo da ćutite mot:

"Pape jon je gradi brode, bi je meštar o zanata, na sve bande ka se ode, nigdir takvog kalafata. Bi je meštar zlatne ruke, ma najlipje ća je jema, nisu brodi nasrid luke, vengo ćer, krasota je'na..."

Nije Jakša to pisa Maji, da se krivo ne skužimo, ali nije ni falija! I sva četri asa su partila: On, Runjić, Oliver i Toma. Zato je ostala "ćer od stareg kalafata".

Ivanka priča šta i kako je bilo, mi zapisujemo da šta ne uteče, a Maja je našla ovu svoju pismu na YouTubeu. I muči... Note lete, tihe suze ih stižu.

Vranjičkoga meštra ispratila je klapa ima dvi godine: Špiro iz Cambija piva je "Bodulsku baladu".

– Veliki san mu aranžman stavila, četrdeset tri ruže, za svaku godinu braka po jednu. Da vidiš šta mu je bija lip... I ukralo ga! Ajde ti to promisli – govori udovica Ivanka.

– Ko će to više dat, takvoga čovika: ljudi sa šezdeset godina gledaju kako više ne radit, a on je počeja gradit novi brod! Do sedamdeset pete godine ga je i vozija, bija jednako za timunon i u makinji.

'Ima da se s pet katanaca zaključaš'

A da vidiš makinju, Cummins, original. Dizelaš od 350 konja, dvadeset godina radi bez greške i još mu generalna ne triba. Tija je barba Toma da mu sve na brodu bude najkvalitetnije – govori zet Hrvoje Ercegović.

Majin muž je Kriljanin, ali nije bija brodovlasnik, ka većina njegovih iz mista.

image
Maja Ercegović sa suprugom Hrvojem i kćerkom Marietom
Foto: Vojko Basic/CROPIX
Vojko Bašić/Hanza Media

– Jedan ga je birokrat bija zajebava za neke papire, potpuno je bija u krivu, a Toma poludija: reka mu je, ima da se s pet katanaca zaključaš kad ti ja dođen. Eto, taki je bija, uporan za pravdu – kaže Hrvoje.

Kalafat je svu hrastovinu sušija osan godina. Sve postepeno i po zanatu. Ka pršute šta triba sušit, a ne u misec dana, pa su in za ništa.

– Oko maslina bi otac uvik bacija malo boba. A ja san ove godine sedamdeset poma posadila. Vidi kakve su mi, provat ćeš za marendu. I dvista kila kumpira san imala, ali na gornjemu komadu. Sad ću verzot, za kumpirima – pokazuje nan Maja, dok nan se priko ograde nude zrile susidove šljive.

– Da nije bilo mejaša, da je bilo mrvu više mista u vrtlu, brod je moga bit još četri metra duži – dobacuje Hrvoje.

– Ja bi došla s posla iz pošte i iman šta vidit: ona još u školu nije išla, a drži mu gori oni cok, da njemu bude lakše radit. Ona je s tin živila, ja ludila – vrti glavon mater Ivanka.

'Bija mi je svetinja'

– Prvi zadatak mi je bija čistit piljevinu i trišće. Meni je bilo žaj gledat kako se on muči, pa bi mu držala visak, ka stup bi stala.

Svugdi san se turala oko njega, parila san lovački pas. Posli škole bi zbrzala domaći rad i odma s njin. Mater je puno podnila i ko je more zaminit, ali otac mi je bija svetinja – govori Maja.

Dvoje dice imaju ona i Hrvoje. Toni će teško u mornare, draži su mu brojevi. Dok smo se vrtili po brodu, vižitavali i slikavali, on je bija na kraju. Zato ga i nema na slikama...

Osan mu je godina, pravi lav karakteron i horoskopon. Lani je bija u Beogradu na međunarodnoj olimpijadi mentalne aritmetike, među osan najboljih od 150.

A šta je, na ekranu se nižu jednoznamenkasti brojevi, više od sto komada, uz brzinu od 500 milisekundi. Ovako: 5, -7, 3, 8, -2, -6, 4, 1, -9, -3, 2... I sve tako, a Toni zbraja i na kraju kaže rezultat.

Babi već zbraja račune, a mater mu priča kako je ubrala Tonov dar:

– Mi u dućanu, on sitan i pita da koliko košta žvaka, a koliko liza i bonboni, pa odma ispali koliko čega može kupit za deset kuna.

Tri godina je ima...

Gorčina mora

Zato bi Marieta (2,5) mogla bit iduća kapetanica u kući. Škorpija, a slatka ka cukar de orzo! Stalno bi u kaić i na brod.

– Ona će materi bit marinero! Cilo lito 2017. godine bila je sa mnon na brodu. Meni u drobu. Marieta je na hebrejskome gorčina mora – tumači nan Maja.

Ono, kad se radija brod, iz bosanskoga Gradačca došli su bili balvani dugi trinaest metara. Sve ih je još prije izabra šjor Toma. I sad, sućuračkoj pilani bili su veliki i nisi ima di nego u Italiju ili u Ston. Aj dobro, u Ston, ali ni doli nisu mogli uć u pogon. I šta će, bacaj balvane u more pa ih izvlači u pilanu.

– Pasji život, a on bi po cile noći radija. U Bosni ga je lugar bija pokra. Iša je tražit drvo i ovi mu je odnija 7000 maraka, Toma je to tek kasnije skonta. A to ti je bila moja dvogodišnja plaća kontrolorke u pošti. Ja mu govorin, moj Toma, ne bi ti ja više ni mrtva u Bosnu, a on meni kaže, oću ja živ – priča Ivanka.

image
Kalafat Toma Mandić izgradija je svoj brod života: tija je maloj ostavit nešto. Govorija bi, i pas ima kućicu koja ostane posli njega...
 
Vojko Bašić/Hanza Media


Tija je maloj ostavit nešto. Govorija bi, i pas ima kućicu koja ostane posli njega.

– Brod ima 54 rebra i svako san mu ja pomogla pilat: jedanaest sirkovih metli san potrošila metuć pilotinu, svake godine gradnje po jednu. E, moj Toma...

"Veli Jože", čuvena "Brodospasova" pomorska dizalica, porinila je jedrenjak, ali tribalo je prije dovest grtalicu, jer je prid kućon plitko, pa da div ne nasidne.

A od izgrtanoga materijala nasta je mali otočić, eno ga i danas blizu veza. Motor je bija doša nov. Kako kamion nije moga kroz dvor i vrtle, Toma i još jedan čovik danima su ga gurali, podbacujuć okrugle trupce. Onda je zapelo s birokracijon i makinja od 62.000 maraka morala je vanka s broda, nazad u Škotsku.

image
Motor za brod prinosija je helikopter iz Divulja
 
Vojko Bašić/Hanza Media


Diga ga je helikopter iz Divulja. Posli ga i vratija. Triba reć i da je brod nacrta Franjo Fleš, ugledni projektant, čiji su veliki brodovi iz trogirskoga škvera osvajali i svjetske nagrade.

Ko bi to sve platija, ali zato su ljudi pomagali. Kad vidiš kalafata koji tako nešto radi svojin rukama u vrtlu, među pomama i puste godine – moraš tomu čoviku pomoć, ako si imalo čovik.

Pravo drvo za krmenu aštu

– A šta ću ti govorit, Toma je obilazija Zagoru dok nije naša pravo drvo za krmenu aštu, prirodno zakrivljeno, u obliku lule. To ti je komad debel 70 centimetara, posli se formira na oko 45, ali zamisli koji je to posal – govori Ivanka.

– A tek madiri, ako je i bija koji čvor u drvu, on ga je vadija i stavlja bi čep. Palili smo više puta staru pituru i kad se ispod ukaže zdravo drvo, ti ne moš virovat – dodaju Maja i Hrvoje.

Najgore je bilo u ratu, prve dvi godine, a Toma je počeja gradit taman prije nego će zapucat. Imali su Mandići para na banci, ali se nije moglo dizat nego po sitno.

image
Još jedan tekst Damira Tolja o kalafatu Tomi otprije dvadesetak godina
 
Vojko Bašić/Hanza Media


– Ja bi plakala, ne bi Maji za mliko imala i šta ću, prodavala san retaje od rebara ljudima za ložit. Gojili smo posli po tri prasca, tuke. A on je ima drvo i brokve, pa udri...

Cili život je Toma radija brodove, manje i veće, posli bi ih prodava. Zimi kalafataj, liti vozi turiste. To ga je jedino u životu zanimalo. Prvi je počeja s izletima i fish-piknicima, davno, još doli u Resniku, pa okolo.

image
Maja s kćerkom Marietom (2,5), koja bi mogla bit iduća kapetanica u kući
Vojko Bašić/Hanza Media


– Od ovoga lita nema ništa, nećemo imat nijednu plovidbu, korona je sve privarila. Trošit ćemo zalihe i živit od materine penzije, muž i ja smo bez plaće kad brod ne radi. On je velika vridnost, ali s njon sad ne možeš ništa. Jedino ga pripremat za iduću sezonu, a ovo lito bit s dicon, da zapamte jedno s materon – govori Maja.

Kažu domaćini da priprema sezone odnese 100.000 kuna, samo škver 50.000. Svaki papir se plaća, a miljun ih je. Onda, testiranje splavi, Registar, ZAMP, Plovput, Hrvatske šume, kubik vode je 33 kune, lučkih pristojbi lani za sedamnaest radnih tjedana 32.000 kuna u gotovini, plus 15.000 priko žiroračuna, goriva 62.000 kuna...

Srićon, nisu dužni za brod, fala ocu Tomi, a nisu ni od velikoga troška: malo in triba, u vrtlu će uvik nešto nać, prigmit nekako godinu i nadat se boljoj. Samo da se ne razbole, ostalo će nadoć.

'Brodu brodovo, tebi šta ostane'

– Reka bi moj otac – brodu brodovo, tebi šta ostane! A ko će se odreć emocija i broda?! Ja volin bit s ljudima, volin bit na moru. Mogla san radit i u kapetaniji s papirima, ali ako si marinero u duši, navučeš se na brod. Ka drogaš si! Kad van furešt napiše da bi s vama za timunon i vezanih očiju moga priplovit Jadran, onda van je puno reka.

Kad se gosti tek ukrcaju i vide kapetanicu, odma zivaju u čudu, obise in se vilice, ali kad in ispričan štoriju o brodu na kapetanskoj večeri i kad vide cilu povist na panou, opet zivaju, ali sad ne virujuć šta je sve moguće. I bude in drago. To je moj obraz i mora ostat čist.

Završila je splitsku Gimnaziju "Vladimir Nazor", pa Višu pomorsku, za jahte i marine, a onda je na Pomorskom faksu postala diplomirana inženjerka pomorskog prometa. Ima i brevete za zapovjednicu broda do 500 brutotona u nacionalnoj plovidbi ("Moja Maja" ima 97 BT-a), ali i svjedodžbu za upraviteljicu stroja.

– Pola života ostavila san na brusilici. Neki kažu, blago ti se, a ja in govorin, može bit i vama, dođite, pokazat ću van, ali slabo se odazivlju.

image
Vojko Bašić/Hanza Media


Prvi put je samostalno zapovidala 2014. godine. Pozlilo je bilo čoviku koji je vozija: naškodile mu pečene paprike i luk toliko da je mora na Hitnu u Korčulu, jer ih je nevolja zadesila na kupanju na Badiji.

– Ja ostala sama s brodon punin gostiju, dvadeset ih je bilo, a sutradan triban prvi put sama akoštat u Gružu. Ajme, nezgodno je bilo, nepovoljan vitar, puste jahte, ali san uspila, ka bog...

Kalafata Tomu odnila je azbestoza 2018. godine. Iako nije radija u "Salonitu". Ali je živija blizu.

Isto me je čuja...

– Raspa se u pola godine, sezona je još bila: ja na brodu, on u bolnici. Svaki dan bi pita mater je li došla Maja, a ja nisan stigla vidit ga budnoga. Nikad to neću prižalit. Stavili su ga u induciranu komu, na aparatima je bija kad san se ja pojavila dva dana kasnije. Isto me čuja, znan jer su mu tekle suze...

Nije bija čovik od velike hvale, ali bi mu cvitalo srce kad bi me dočekiva ispod smokve u vrtlu di je sagradija brod, a ja bi akoštala uz naš mul, di je jedrenjak i sad vezan – govori Maja.

image
'Moja Maja' na vezu u Vranjicu
 
Vojko Bašić/Hanza Media


Te godine, prvi put nije je dočeka...

Ima na brodovima jedna uzdužna linija, ovde je filet zovu, a dili muradu od brodskoga trupa, drugin ričima, mrtvu bandu od žive. Obično je u bilo piturana. Kad je kalafat Toma partija, njegovi su je piturali u crno, po tradiciji, u znak korote. Eno se još crni.

'Našu baštinu ne smimo pustit'

Triba sačuvat ove naše tradicijske brodove građene u drvu, a tu mora uskočit država. Uz pomoć ministarstava mora i kulture. Tako će se sačuvat stari zanat.

Sačuvat će se mali škverovi, bit će posla za mlade meštre, škole će živit. Najlakše je otić u Tursku i kupit brod, ali našu baštinu ne smimo pustit. Zašto brod ne bi bija naš OPG – kaže Maja.

Meštar za makinju i kužinu

Radimo već desetak godina s agencijon "Katarina Line" iz Opatije i uspješnon vlasnicon Katicom Hauptfeld. Oni traže goste, mi vozimo.

Skupili su flotu od sedamdeset brodova. Dolaze nan Amerikanci, Australci, Britanci i Novozelanđani. Obično krstarimo tjedan dana, noći se u luci, danju na kupanje po valama.

Spiza je domaća: punjene paprike, pašticada, riba, vino, ulje... Tu mi je Hrvoje meštar, za makinju i kužinu. Bila bi mu ja dala i da bude kapetan, ali njemu je draže ovako.

Ivanka o svom Tomi

'A bi li virova da je moj Toma bija dvadeset četvrto od dvadeset i pet dice u matere?! Samo jedno je bilo mlađe od Tome i taj brat je još jedini živ.

Moj sinko, mater i ćer su u isto vrime rađale! Razumiš li ti to: ta ćer je bila među starijon dicon, udala se i noseća bila kad i mater jon u tin kasnijin trudnoćama...'

LJEPOTAN

Cijeli je u drvu

hrastovina - konstrukcijski dijelovi broda

ariš - kuverte

mahagonij - unutrašnje stijenke kabina

tikovina - podovi u salonu i vanjske stranice kabina

Osobna karta 'Moje Maje'

- 24 metra - dužina

- 6,5 metara - širina

- 258 kilovata - stroj Cummins

- 2 jarbola po 18 metara

- 12 dvokrevetnih kabina (za goste)

- 24 putnika

- 5 članova posade

- 18 klimatizacijskih uređaja

- 140 kubika drva

- salon, kuhinja, minibar, gornji bar, sunčana paluba

- hrvatska zastava

- Vranjic, matična luka

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?

Izdvojeno

21. rujan 2020 02:12