StoryEditor
Glazbačuješ li nas, andro?

Gordan Mišetić i Milivoj Tafra iz klape ‘Lučica’: Toma Bebić je bija veliki čovik i umjetnik, zaslužija je da mu se odužimo jednom večeri njemu u čast

Piše Siniša Kekez
11. veljače 2020. - 10:20
Gordan Mišetić: Najdraži mi je Tomin aforizam: 'Volim prirodu, seru me samo tice' Milivoj Tafra: Meni je najdraži: 'Rupa u tijelu nekome znači smrt, a nekome karijeru'  Vojko Bašić/hanza media
Tomina zabranjena soba

MIŠETIĆ: U stanu je Toma ima sobu u koju niko nije smija uć. Jednom me je uveja unutra i kaže: ‘Pogledaj ono’. A tamo u čibi stoji tranzistor pituran u žuto. ‘Zašto bi morali zatvorit kanarinca u čibu da nam piva, kad možemo ovako?’, reka je.

Zna je radit s pituron. Sićan se kad je izvodija ‘Deviznu baladu’ da je pitura kosu u sido ka povratnik iz Njemačke, u boršu je stavija zubaca i malo blitve, ka da je doša iz dućana. Inače, jednom sam tija uć sam u tu njegovu sobu pa je poludija.

TAFRA: Bila je to veća soba. Po podu je bilo milijun papiri, ali on je zna za svaki. Toma je ima jedan svoj pravac. Svaka stvar koju je da u javnost bila je promišljena. Oduševljava me je u masu stvari, bija je fenomenalan čovik i veliki otac. Nije nikad tija sebe uzdizat. Cijenija je ljude. I kada su za neke svi govorili da su redikuli, on bi reka: ‘Saslušaj čovika!’ Svakome je prilazija s puno poštovanja.

S upaljenim ‘zikom‘ na 13. kat

MIŠETIĆ: Evo još jedna smišna anegdota o Tomi. U doba kad je bija sistem par-nepar, doša sam sa ženom u Tome, na tomosu, ‘ziku’ i s upaljenim motorom uša sam u lift i na trinaesti kat. Tomina žena Angela, kad me vidila, iznenadila se, ali ja sam uveja motor u dnevni boravak, među ljude. Reka sam da se bojim da će mi ukrast motor.

Angela je sjela na motor, ali kako je motor bija ugašen, ali vruć od vožnje uz Balkansku, ona se opekla na auspuh. Nas dva pravili smo dišpete jedni drugima, ka šta se vidi u ovoj priči o arbunu.

Dan nakon što smo objavili kraći tekst o tridesetoj obljetnici smrti Tome Bebića, javio nam se Gordan Mišetić Čoks, čuvar ostavštine legendarne splitske klape “Lučica”, i kazao da i oni imaju štošta reći o Tominu liku i djelu jer su se s njime desetljećima družili, sami i skupa s njim otpjevali njegovu “Kaletu” i nastupili s Tomom na Splitskom festivalu s “Deviznom baladom”.

I naravno, nije bilo dileme da se moramo naći za tekst s novim izvorima i prilozima za biografiju velikog, svestranog umjetnika Tome Bebića. Našli smo se, kako je i red, u kaleti, ali ne u splitskoj niti pored mora, nego u Solinu, kod Gašpine mlinice. Ali ne zato što su tu došli osnovati klapu “Mlinica”, nego jer je blizu radnja u koju je Gordan Mišetić Čoks, drugi tenor klape “Lučica”, doveo polirati auto.

S njim je bio i Milivoj Mile Tafra, prvi bas klape. Sjećanja i emocije tekli su brže od Jadra i nije ih nipošto trebalo polirati. Govorilo se o čovjeku i umjetniku koji je bio odličan skladatelj, tekstopisac i izvođač klapske, rock i pop glazbe, aforističar, likovni umjetnik i performer, glumac, vizionar i genijalac, osoba s desetak građanskih zanimanja. I sve je to, vjerovali ili ne, “Toma Waits” pokrio u 55 godina života.

Nadamo se da će ovaj tekst, uz brojne Tomine poštovatelje, pročitati i splitski gradonačelnik Andro Krstulović Opara, njegova zamjenica Jelena Hrgović Tomaš, direktor Splitskog festivala Tomislav Mrduljaš, organizatori i protagonisti glazbenog, književnog, umjetničkog, novinarskog i kulturnog života, i života općenito, i da će se ove nesretne tridesete godine od Tomina odlaska organizirati u prvom redu koncert u čast njemu i njegovim pjesmama. A o pokrivanju ostalih aspekata njegova djelovanja poslije, Tomina godina tek je počela.

MIŠETIĆ: Tomu smo upoznali odavno, svakako prije ove fotografije iz 1972. Često je dolazija u mene doma. Mi smo redovito dolazili u njega u Paićevu na trinajsti kat di se nije dolazilo prije ponoći. Tu je redovito bilo društvo koje se u Tome okupljalo petkom pa su se zvali petkaši. Oni su redovito dolazili oko osam - osam i po. Tome društvu su, uz nas dvojicu, pripadali, evo zapisa sam na papir, arhitekt Stane Mladinić i njegova supruga Ines, pokojni Cane Mitrović, zagrebački producent i član žirija Splitskog festivala Fran Potočnjak, pokojni Tonto Drezga, slikar Vinko Bavčević i njegova sestra Janja, profesor Umjetničke škole pokojni Škare, član Zbora HNK Žika, član orkestra i žirija Splitskog festivala Pavle Kolarov. Dolazija je i Tedi Spalato, s njim i Meri Cetinić smo ka “Lučica” 1986. otpivali “Konobu”. To je bila Tomina ekipa, ispričavamo se ako smo koga zaboravili.

Na jednom od tih sijela odsvira nam je klapsku pismu koju je upravo napravija “Ive Crvić”. “Da je se slučajno niste usudili otpivat!”, zapritija nam je jer ju je čuva za klapu Dalmacijacement, čijega je tenora ubija stražar iz Lore. Mi iz klape “Lučica” otpivali smo njegovu legendarnu “Kaleto moja draga”, koju nismo izveli izvorno na prvom “Omišu”, ali smo je snimili odmah posli i uvrštavamo je na sve svoje ploče i CD-ove. Najprije smo je snimili sami, a onda nakon nekoliko godina i odličnu verziju s Tomom, evo sada ću je nać na You Tubeu, ma di je ono, a evo, poslušajte kako dobro zvuči. Zanimljivo, kad je Toma snima svoju dionicu u studiju, nikako nije moga snimit dok nismo ugasili svitla i stali iza.

image
Gordan Mišetić: Najdraži mi je Tomin aforizam: 'Volim prirodu, seru me samo tice'
Milivoj Tafra: Meni je najdraži: 'Rupa u tijelu nekome znači smrt, a nekome karijeru'
 
Vojko Bašić/hanza media

Razoružati djecu

TAFRA: Snimili smo je u Vili Ferić, nekadašnjem Komitetu. Producent i aranžer bija je Pavle Kolarov. Objavljena je ka Tomina singlica 1977. godine. Priča je posli Boris Dvornik da Toma u Jadran filmu iz nekoliko pokušaja nije uspija snimit “Ča smo na ovom svitu” za TV seriju, za koju je redatelj Danijel Marušić inzistira da je on otpiva. Ali onda je Toma izaša vanka, popija bićerin, vratija se i otpiva je u dahu. I ostala je za sva vrimena. Da se i dan-danas naježiš kad je čuješ.

Deset godina nije nastupa na Splitskom festivalu zbog neprimanja nekih pisama. Vratija se s “Deviznom baladom” iz 1980. i dobija nagradu za najbolji tekst. I pismu je donija zadnji čas dok su se birale skladbe, i to je tekst napisa na škartocu u “Bobisa” na Prokurative. Ali se bija puno najidija, jer ipak nije uša u finalnu večer. Mislija je kad se vratija da će skočit, ali nije tako bilo. Na “Splitu” su uvik bili teški putevi do finala i nagrada. Dok je festival vodija profesor Josip Mirošević, bija je to najbolji festival u Evropi.

MIŠETIĆ: Desna ruka profesoru Miroševiću bija je profesor Armando Moreno, on je tada dovodija jake strane gostujuće pjevače ka šta je Claudio Villa ili ona Brazilka. Moreno je Tomi sredija angažman u Italiju za TV seriju “Jesus Christ Superstar” di je triba igrat glavnu ulogu. Toma mi je tada jedanput pustija zvučni zapis jedne pisme i pita me ko to piva. Ja san sluša, dobro je zvučalo, ali nisam moga pripoznat. “To sam ja”, reka je Toma. Skroz je prominija pivanje za taj mjuzikl. Inače ka pivač Toma je bija neloš. Piva je u svome stilu, bija je sluhista. Ali Toma nije dobija glavnu ulogu u toj TV seriji, nego ju je dobija Gianni Morandi. I Toma se vratija u Split. Inače, nije volija putovat. Nije čak tija ić snimat spotove i ploče u studio u Zagreb. “Ako oćete snimat, dođite vi amo”, govorija je.

TAFRA: Toma je bija na jedan način boemičan, ali bija je vizionar. Jednu večer, kad nije bilo nikoga, reka mi je: “Mali, da mogu, zabranija bi svim tvornicama da proizvode pištolje i puške za dicu. Oružje ka dičje igračke?! To je zločin!” Osim toga, govorija je da dici daju pogrešne slikovnice. “Znaš li kakve slikovnice tribaju bit za dicu?”, pita me je. “Prazne, da ih dite samo nacrta.” Ima je viziju i za one igračke klik-klak s dvi balote. Bija je protiv njih jer da dici oštećuje korijen palca i zglobove. Pa sam mu, ka strojar, ka šta je bija i on, umisto balota stavija komade šuplje plastike. Pa su se dica njima igrala uz taktove “Oya Noya”. Razmišlja je da novi naraštaji krenu u drugom pravcu od nas. Paralelno je pisa knjige i snima ploče. Radija je svašta. I sve je bilo fenomenalno, s dubokim porukama. Pamtim i danas njegov aforizam: “Rupa u tijelu nekome znači smrt, a nekome karijeru”. Bija je vizionar, čovik, prijatelj i, da prostite, zajebant.

 

image
Čiovska siesta Tome i prijatelja
Privatni album

Mrzio je mržnje i ratove

MIŠETIĆ: Imam sve Tomine knjige, ali meni je najdraži aforizam: “Volim prirodu, seru me samo tice”.

TAFRA: U još jednom trenutku, kad smo ostali sami, ispriča mi je radnju romana na kojem je radija. I bila je fenomenalna. Virujen da je taj roman osta u njegovoj ostavštini. Nikad neću zaboravit kad me zamolija da poslušan jednu pismu za koju još nije ima kraj. Izvadija je gitaru s kojom je sklada i odsvira tu tada nedovršenu pismu. Bila je to “Marčelina”.

MIŠETIĆ: Ni “Marčelina” nije završila na festivalu!

TAFRA: I prije nego šta je napisa pismu o tovaru “Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija” govorija mi je o tome zašto svi gade tovara kad je toliko dobra ljudima napravija. Jednom sam se u kasnu uru vraća Poljičkom u Split i vidim s ceste, u Tome gori svitlo. Dođem gori, a on mi kaže da je upravo završija sliku. Pokaza mi je, a na njoj sve crveno, eksplozija. Nazva ju je “Avet Hirošime”. Proba san je otkupit, ali Toma nije tija prodat. Strašno je mrzio ratove i mržnje.

MIŠETIĆ: Bija je hrabar.

TAFRA: Je, vrlo hrabar.

MIŠETIĆ: Kad smo jednom išli brodom na Čiovo i čuli da se jedan čovik s brodom topi kraj kave, odma je reka da idemo tamo pomoć čoviku. I krenemo, a meni na brodu pukne timun...

TAFRA: Toma je bija ljudina. Užasno mi je žao šta ga se danas ovako prešućuje. Trebalo bi svakako organizirati jednu večer sjećanja i prijatelja njemu u čast.

MIŠETIĆ: Vidite ove stihove iz “Devizne balade” na mobitelu. “Di su otišla naša dica? U Njemačku?” Opsjedale su ga te misli. One su i danas žive.

’Kaleta’ na Lovrincu

TAFRA: U politiku se nije pačava. Kad bi bila rič o tome, reka bi: “Ljudi, nemojte pizdarije govorit.” Sićan se kad je tamo negdi 72. - 73. Toma ima koncert u Šibeniku u kinu. A bilo je strašno nevrime i u kino je došlo samo deset ljudi. Organizatori su tili otkazat koncert, ali Toma nije tija ni čut. “Ovih deset mi više vridi nego pet iljada!”, reka je. Šibenčanima je tada bilo žaj šta ih je došlo toliko malo i da nisu bili na koncertu, jer je tih deset bilo oduševljeno. Bija je toliki majstor u pismi da je Momčilo Popadić prizna kako mu je Toma pomaga u nekim tekstovima.

MIŠETIĆ: Sićan se kad smo imali koncert u teatru, doša je Popadić s ogromnim šeširom, s majicom i kravatom. Ima jedna stvar koja se ne smi zaboravit. Upravo smo mi iz klape “Lučica” pivali Tomi na grobu. “Kaletu”.

TAFRA: Nije se znalo da je teško bolestan i da će brzo umrit. Nije dozvoljava da se govori o tome. “Muči. Da kucnem o drvo”, kaza bi pa se kucnija o čelo.

MIŠETIĆ: Kad bi nazdravlja, uvik bi kucnija o bocu i o glavu, a nikad o čašu. Igra je i u “Hamletu” s Radom Šerbedžijom i Miodragom Krivokapićem u obnovljenome teatru 1979. i bija je dobar. Toma mora ić u simbole Splita.

TAFRA: Moralo bi se nešto organizirat za Tomu, koncert sjećanja. Ali to mora bit sto posto profesionalno jer Toma to zaslužuje. Na HTV-u postoji gotova emisija, koju je napravila jedna novinarka iz Zagreba, ali koja, nažalost, nikad nije emitrirana. A ovo šta kažete da mu ploča “Oya Noya” i danas zvuči skroz rokerski, jesan li vam reka da je Toma bija širok i vizionar? Da zaključin, moje je mišljenje da je Toma sa svime šta je radija sla poruke. Nažalost, nismo ga slušali.

#TOMA BEBIĆ 30. OBLJETNICA SMRTI #KLAPA LUČICA#GORDAN MIŠETIĆ ČOKS#MILIVOJ MILE TAFRA

Izdvojeno

29. svibanj 2020 00:26