Dalmatinska marenda
<p>Jelsa, otok Hvar, 201022. Projekt Dalmatinska marenda odrzava se u mjestu restoranu mr and mrs Jones u organizaciji Turisticke zajednice Splitsko- dalmatinske zupanije. Na fotografiji: brujet
Smojina marenda

Fešta na pjatu: iz mora treba ubrati najbolje

Piše Tanja Šimundić Bendić
Foto Tom Dubravec/ Cropix/Cropix
12. prosinca 2022. - 11:28

Brujeti, toćevi, manistre usuvo i lešade, kaštradine i tinguli, "astisusa" sve te lipe spize čovik bi jia dok ne pukne, ali Miljenku Smoji ništa nije bilo draže od srdela s gradela, tripica i, onako za podmazat grlo, dobroga vina. To je ta prava splitska atmosfera u kojoj je on mogao svaki dan marendavat oko 11 jutarnjih uri. Govori nama ovo jedan od njegovih kumpanja, poznati splitski fotograf Boris Kragić, koji je Smoji u čast stvorio tradicionalnu splitsku feštu, već dobro poznatu pod nazivom "Smojina marenda". Ali polako, polako, zašto baš marenda, zašto baš "Smojina marenda", zašto cijeli taj šušur, pitamo Kragića koji već 15 godina zaredom organizira podmarjansko događanje naroda. Ali ne svakojako, nego događanje okupljanja oko stola, a na njemu spize svih vela, o kojima se onda po Splitu još danima priča.

– Smoju znam otkad san dite bija, i uvik san ga drža za uzora. Uzor je bija na ulici, uzor je bija u Varošu, uzor je bija i ostalima. Došla bi mater doma i rekla, ajme vidila san Smoju, svi su vidili Smoju, svi su o njemu pričali. I tako smo se mi nekako počeli družiti. Svaku večer bi bili na Rivi, pa bi pala zafrkancija i podhebancija, pa bi se zaćakulali, a isto tako i svaku večer na kantunu priko puta hotela "Bellevue" otišli bi na malo večernje spize. Deguštacije koju bi nam skuva ili Šantin rođak ili Koki. Našlo bi se tu brujeta i malo svačega i nečega, trajalo bi do 11 uri navečer. I onda bi bacili điradu priko Rive i lagano doma. Najlipša je bila ta zafrkancija u kojoj je svako svakoga povlačija za nos. Smoje je voli marendavat, oko 11 ujutro u "Adriane" mu je bila štacija, volija je tripice, toćeve, manistre usuvo, srdele, svu tu našu domaću spizu – priča nam Kragić.

Onda je Smoje otišao na drugi svijet, a Kragić je, u čast sjećanja na njegov lik, djelo i zajednička druženja, odlučio napraviti "Smojinu marendu". Prva se organizirala u hotelu "Marjan", u goste im je došlo puno svita, među njima, sjeća se, i Željko Malnar. Imao je Malnar, kaže Kragić, samo jedan uvjet, nije želio da mu se išta plati. Bilo je tu, prisjeća se i toga, puno nekog svita koje se vani na Smoju žestilo, nešto puno grubo pričalo. Ali naredne godine...

– Naredne godine su baš ti koji su prvi vikali, bili prvi za stolom na drugoj "Smojinoj marendi". Ali to vam je život, to je život kojeg je Smoje opisao u svojim djelima i pričama o ljudima. Sićan se te prve večere otprije 15 godina ka da je jučer bila. Sviralo se, pivalo, smijalo, plesalo i veselilo. Sutradan sam doša Željku Kerumu platit račun, a on meni kaže ovako: "Jesi ti lud, koje plaćanje. Tad kad ste vi marendavali, meni su u hotel došli poznati hotelijeri iz svita. I kad su vidili ljude kako se vesele, bili su oduševljeni. Nema plaćanja." Bili smo tu u "Marjana" nekoliko godina, pa smo obišli i neke druge lokacije. Ali poanta je uvik ista, "Smojina marenda" je slavlje naroda i marende, te lipe naše težačke spize i običaja. Uz mrvu još koje novitade. To je slavlje života – veli Kragić.

E onda se putem tu pronašao šef od ribe u liku i djelu slavnog nam kuhara Kalambere, koji je dobio zaduženje majstora od brujeta. Brujeta od ugora. Pa Kalambera nekoliko dana prije fešte ode na more i baci se u posal. Treba iz mora ubrati najbolje. Treba svake godine opet zadiviti marendaše. "Smojina marenda" je putem dobila još jedan običaj, dodjelu nagrade znamenitoj ličnosti. Do sada je repliku plakete Mile Skračića, utemeljitelja nagrade, što za života, što postuhumno, dobilo 17 ljudi. Ove godine stiže Rati Tvrdiću, a sljedeće godine, e to vam otkriti nećemo. U svakom slučaju nova fešta stiže u idućih mjesec dana, i marendaši se zato pravo raduju novoj pozivnici i druženju oko stolova punih blagodati.

– Imam jedan običaj, politika neće u marendašku butigu. Plaketa nosi teret međunarodnog doprinosa Dalmaciji, i dobivaju je ljudi koji su nadovezani uvijek na kulturu. Zanimljivo je to da Smoje nikad nije volija velika društva, šušure. Volija je oko sebe ljude s kojima je moga ćakulat o svemu i svačemu. Volija je ljude koji su mu znali opalit kontru. Dosadnjakoviće nije pušta ni blizu. Tome u čast imamo ovu našu feštu. Feštu od marendina – veli Boris Kragić.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
16. studeni 2024 14:22