Gorko iskustvo Zadranina na kasi: ‘Osramotila me kao da sam lopov, a nisam učinio ništa!‘ Pogledajte što je bilo sporno

– Možete li me primiti? Preporučio me vaš Stanko, bivši novinar.

– Naravno, dođite iza deset – dogovorimo se.

Umirovljenik, srednjeg rasta, sportski odjeven. Nosi naočale, vedra je lica i bistra pogleda.

– Htio sam vam ispričati što mi se dogodilo prošlog četvrtka na Relji.

– Na ulici ili...?

– U trgovini. Već devet godina tamo živim i svaki dan kupujem u istoj trgovini.

– Što se dogodilo u četvrtak?

– Kupio sam nešto za kuću, došao na blagajnu i tada je počelo.

– Na što mislite?

– „Gotovina ili kartica?”, pita me blagajnica. „Gotovina”, kažem i pružim joj 50 eura. Ona uzme novac, stavi ga na onaj detektor, pogleda i mirno kaže: „Ovaj novac ne valja.”

– Kako ne valja?! Pa dobio sam ga u banci. Prošlog sam tjedna kod vas plaćao tim istim novcem. U čemu je stvar?!

– Ne znam, ali meni aparat govori da vam novac nije dobar.

– U redu, kažem i dam joj novih 50 eura.

– Ni ovaj nije dobar – hladno će blagajnica.

– Kako nije, majku mu! – opsujem. Iza mene se već počeo stvarati red, a meni je počelo kipjeti.

– Što ste onda napravili?

– Dam joj novčanicu od 100 eura.

– Ne valja ni ovo – odgovori blagajnica po treći put, a meni padnu rolete. Postao sam neugodan. Povisio sam ton: „Kako ne valja?! To je 200 nevaljanih eura! Pa nisam ja krivotvorio novac! Ako mislite da novac nije dobar, zovite policiju! Ili ga uzmite ili zovite policiju!”

– Neću ja ništa uzimati. Molim vas, idite do poslovođe – kaže mi ona.

– I što ste napravili?

– Dođe poslovođa, uzme mojih 50 eura i ode do druge blagajne. „Ovo je dobar novac”, kaže nakon što ga je provukao kroz isti aparat.

– Eto, vidite da nisam ništa kriv. Ovdje ste me osramotili, kao da sam lopov, a nisam učinio ništa! – izderem se na blagajnicu.

– Što vam je na to rekla?

– Ništa. Naplatila mi je račun onim navodno nevaljanim novcem od 50 eura, a ja sam otišao kući sav iznerviran. Evo, to su te novčanice od 100 i 50 eura za koje mi je rekla da nisu dobre.

– Jeste li bili u Fini? Jeste li ih ondje provjerili?

– Nisam, ali hoću. Koliko ja poznajem zakon, blagajnica je trebala ili uzeti novac ili pozvati policiju i prijaviti me. Ovako me osramotila, a nije postigla ništa.

– Otiđite u Finu i provjerite novac pa mi se javite kad završite, da vidimo što je bilo.

Nije prošlo ni pola sata, a naš se sugrađanin vratio u redakciju.

– Sve je u redu. Dao sam im novčanicu od 100 i onu od 50 eura. Ništa nije sporno. Pokazali su mi neke detalje na njima koje je nemoguće krivotvoriti. Vide se kad se novčanice okrenu prema svjetlosti, uz vodeni žig...

– S vašim je eurima, znači, sve u redu, ali nešto očito ne štima s blagajničinim uređajem?

– Ili ona ne zna koristiti taj uređaj ili je kod nje bio pokvaren.

– Jeste li na drugoj blagajni provjerili ostatak „sumnjivog” novca?

– Nisam. Toliko sam se iznervirao da sam istrčao iz trgovine.

– Ali na kraju je sve ipak ispalo kako treba...

– Ispalo je, ispalo. Mene su nepotrebno osramotili, kao da sam kriminalac, a nitko mi se zbog toga nije ispričao.