Kao "Još gori" dolazimo na "Derivat 08" - "Goribor" ostaje u vremenu kad je nastao, sad imamo nove teme i nove pjesme!

Aleksandar Stojković ST iz nekadašnjeg Goribora, te braća Alen i Nenad Sinkauz stižu na ovogodišnji festival Derivat 08 u nedjelju 21. lipnja na ranč Pueblo Escondido, na rubu Bukovice iznad izvora rijeke Bijele kao novi bend pod nazivom Još gori.

Pred publiku izlaze s novim albumom koji je već snimljen i bit će objavljen i na vinilu.

- Treba li uopće uspoređivati Goribor i Još gori, pitamo Stojkovića.

- Pa ja mislim da ne jer ja sam sad tu u ovom vremenu, tekstovi i pjesme su nove i drugačije. Mada, ljudi će upoređivati, vjerojatno, ali mislim da sad ima tu potpuno neki novi momenat. Meni je bilo bitno, jer je prošlo deset i kusur godina, da to budu novi tekstovi i ovi tekstovi su drugačiji. Znači, vrijeme, život, šta već. Ja sam sa Sinkauzima radio tu predstavu Malo je dovoljno prije „sto godina“ i tu smo mi našli neki sistem rada. Tako da je ovo baš izletjelo spontano i naprosto radi. Ja sad više ne razmišljam šta je bilo pred deset i kusur godina, jer ovo je svježe, novo, super šljaka, tako da nekako mi je prirodnije da gledam naprijed nego nazad. Dobar sam, nema alkohola, bacio sam sve te gluposti, klinca imam tako da sada smo ono kao, ne ozbiljni, ali prisutni. Super je, super.

- Može li se uspoređivati Pula, tvoj novi dom od prije dosta godina i Bor otkud je zapravo cijela priča krenula?

- Ja sam odabrao Pulu zato što me vrlo malo podsjeća na Bor. Dosta mi je bilo Bora... Šalim se, Bor je specifičan i uvijek će biti značajan za moje formativne godine, prvi onaj zaj.. i svesnost gdje sam.  Vidiš što je ova planeta iz Bora, kad uđeš u onaj pogon, topionica, rudnik i ti vidiš život koliko vrijedi za neki bakar ili što već i ok, to je napravilo svoje. A Pula mi je dobra, jer skoro sam tamo nevidljiv, grad je taman, veličina da možda budeš, da te ima, da te nema, Rojc za sviranje i meni je to super. Tamo funkcioniram sasvim u redu i nemam onaj teret Bora i cijelu onu mračnu priču nego mi je ovo kao nova sredina. Tako da je to odradilo taj dio posla.

- Novi album i nove pjesme točno oslikavaju vrijeme i atmosferu u kojoj svi živimo već nekoliko godina?

- Eto, to je meni bilo bitno, jer imamo mi ovo što se sad dešava. Ja nisam pisao skoro 7-8 godina i prije dvije je krenulo. Mislim da sam prvo napisao Večnost i onda je krenulo. I poslije, ne znam, 5-6 tekstova, sam samo zvao Nenu i kažem Neno nešto se dešava, imam nešto novo. I on je rekao okej, lagano. Trebalo nam je doduše godinu dana da se malo izorganiziramo i u nekih, ja mislim, 10 dana da smo iskrcali cijeli novi album. Znači ja sam donio tekstove, oni su krenuli svirati, Alen je došao s kontrabasom koji je napravio 80 posto posla i Neno naravno sa svim onim njegovim ludilima i to je samo išlo, samo smo otvarali, i rješavali stvari i ono kao da staneš i kažeš nekome hvala, kao okej, hvala da se desilo, jer stvarno je izgledalo kao bez truda. Daleko od toga da ne postoji onaj prethodni rad, ali sam proces je baš bio onako prilično jednostavan. I te svirke isto su super. I probe su nam odlične, kao klinci smo, poslije 100 godina radujem se probama. To je izvrsno, da. A to što se pisanja tiče, to je meni jedino imalo smisla, ja nikada nisam volio vraćanje. Mislim okej, ima bendova koji snime te neke hitove, ali ni Goribor nije bio ta priča. Evo dobar primjer, Jureći ljubav smo radili sa Sinkauzima. I sad na probi smo probali i ja kažem ljudi, ja nisam više taj lik. Ono, prosto-prošlo, imamo mi nove teme. Bilo je oslobađajuće i za njih i za mene, da uopće ne mislimo šta je bilo iza. Odradilo je svoje i neka bude tamo, nema potrebe da sad bude tu kad imamo novi materijal. Meni je ovo ponovno zanimljivo. Tako da i publika, tko je čuo ovo, nema nikakvih problema da to preuzme i kaže, ok, ovo je nešto novo. Album je album, postoji kao neka osnova, ali na koncertu ima improvizacije, bude tu malo ludila, ima sve što treba na koncertu biti. Ja sam bio baš zatečen s reakcijom publike, nisam to očekivao praktično bez ikakve promocije.