Svi Jeseničani stariji od 80 godina na jednoj slici

Veselo je bilo u Jesenicama. Kod župne crkve svetoga Roka. Nakitili se stari Jeseničani, sve redon ponosni Poljičani, pa se natiskali isprid aparata našega i njihovoga fotografa Čizmića. Sve ka nešto grintaju - e jučer je bilo ladno, a danas upeklo, ne zna čovik više ni kako bi se obuka - a vidi se da in je drago. Guštaju ka da in je dvadeset.

Ženske namištaju šudare i kose, a muški pružaju baguline i činu mrke face, pa sve paze da ih kogod ne zakloni. Jerbo, kakva je to slika ako ćeš posli morat slušat onoga do sebe kako se fali da je bolje ispa i dici objašnjavat da si ti onaj do njega, samo kad bi se vidija.

Organizacija je bila - šta’š govorit. Malo ko je virova da će bit tako lipo, ma su isto došli. Poredali se ka da iđu na izbore. Njih ćipo sedandesetipet, a došli bi i drugi da su mogli. A opet, ka da je i ovo bilo malo. Aj, probajte vi u jednome mistu nać sedandesetipet momaka i divojaka starijih od osandeset godina, pa ih sve smistit na istu sliku.

A baš to je uspilo Vladi Zemuniku i Anti Naranči, obožavateljima rodnoga kraja koji su nedavno našli sliku iz 1922. godine punu Jeseničana. Prid aparat ih je, poradi nekakve proslave, bija doveja znameniti don Frane Ivanišević, Jeseničanin ka šta su i sami, pa in je palo napamet da i oni to ponove.

- Namistilo se da je ove godine 150. obljetnica od don Franina rođenja, pa smo, eto, tili na orginalan način to obilježit - kaže nam Ante Naranča, uvjeren da će okupljanje starih Jeseničana, javla starih, tribali ste ih vidit, postat tradicija.

Nije ih, briše znoj Ante, bilo lako sve nać. Tribalo je danima kopat po crkvenin knjigama i slagat rodoslovlja da in ne bi slučajno ko promaka. Na kraju su ruzinu skinili sa 180 imena, osandesetogodišnjaka, pa i onih sa još lipšin godinama, šta su se posakrivali od Bajnica do Dugoga Rata.

Najstariji su prid Svetin Rokon bili Ivanka Jančić, rođena Naranča (1916.) i Ante Kalebić (1919.), a ostali su in za vrat puvali. I oni će, ako Bog da, brzo u njiove godine.

- Šta ću van poć govorit koja je to srića bila. Pa još kad smo in pokazali onu staru sliku, pa kad su na njoj počeli pripoznavat svoje matere, ćaće, strice, tete... - govori Naranča, a od miline bi najrađe zaplaka.

Tili su on i Vlade nešto napravit da se ne zaboravi i uspili su. Kud ćeš više od toga.