Svako lito isto: je li više gostiju nego lani, jesu li furešti potirali domaće, ko sve zarađuje, zašto smo sve pridali turizmu, ko pametan pušta turiste u stambene zgrade i deremo li in kožu di god stignemo.
Ključne riči su obično “sramota”, “bezobrazluk”, “pohlepa”... Skoro ko Mažuranićeva pivanja u “Smrti Smail-age Čengića”: “Agovanje”, “Noćnik”, “Četa”, “Harač”, “Kob”. A s cijenama je najlakše: slikaš cjenik u prolazu ili masan račun iz lokala, pa dili: pravac portali i mriže.
Otprilike: “Pizza u Hvaru – 400 kuna!” Ili: “Dvi za 800!”
Pa, evo nas! Radili smo reporta...