“Kava se može piti na milijun načina. Najbolja je ona s pogledom“ poznati je aforizam, a ja bih ga preinačila u “najbolja je ona s prijateljicama“.
U našoj kulturi kava je ipak malo više od božanstvenog napitka koji su nam otkrili Arapi. Ona predstavlja čitav jedan ritual bez kojeg malo koja žena može i želi. Uz nju se budimo, ćakulamo, ogovaramo.
Uz nju planiramo putovanja u omiljene ljetne destinacije i brainstormamo o novim poslovnim idejama. Zbog nje smo manje živčane na poslu i zahvaljujući njoj prošle smo onaj grozni ispit na fakultetu.
Uz kavu je, ukratko rečeno, sve ljepše i lakše. Malo koja Dalmatinka može zamisliti sunčano subotnje jutro bez poštene šalice kave na sunčanoj Rivi. To je pravi mali scenarij. Sredimo se, uvijemo kosu, nabacimo sunčane naočale, sjednemo na omiljenu nam štaciju i počinje show.
I mlade i stare, i vesele i one stereotipno grintave – sve nas veže jedna ljubav, ljubav prema kavi. Velika toplo, mala hladno, Espresso, duža u veliku – nema koja kombinacija ne igra.
- Mare moja, ma pogledaj onu šta je obukla. Da san joj ja mater, ne bi mi takva iz kuće izlazila. Gospe moja, današnje mladosti. Kad san ja bila mlađa ovo je bia pravi škandal – živopisno komentira starija Splićanka Luce dok sa svojim prijateljicama ispija gutljaj svog omiljenog napitka.
Nećemo se lagati, ogovaramo i mi mlađe i to besramno, ali uz omiljenu šalicu kave sve je to nekako simpatičnije i bezazlenije. Jedva smo dočekale srednju školu da možemo hiniti odrasle face i sjesti iza predavanja u kultnog “Semafora“ na kavu.
Markiranja s nevažnih predavanja i istraživanje starog dijela grada uz kavu za van postala je omiljena srednjoškolska rutina. No, išlo je to postepeno. Prvo smo pile hladni Nescafe s dva cukra, zatim s jednim. Onda kad smo napokon shvatile da nam od kave neće narasti rep, unatoč najsrčanijim uvjerenjima drage nam none, prešle smo odvažno na veliku s toplim s dva cukra.
Koja je to predstava bila, svitu moj! Znak da odrastaš, nešto kao prvi poljubac. Onda postupno smanjuješ i dok dođeš u srednje dvadesete postane ti moto: “što gorča kava, to slađi život“.
Uz kave se sklapaju i prijateljstva, i to ona najsnažnija. Prvi dan fakulteta, kad sam bila zelena, izgubljena brucošica, upoznala sam (i dan danas) najbolju prijateljicu tako što sam je pitala hoće li popit kavu prije uvodnog predavanja. Prešla sam preko kroskulturalnih razlika Splita i glavnog grada te činjenice da se konobari u Zagrebu izbezume od naših splitskih narudžbi.
“Hajde u šank pa ti napravi tu kraću u veliku“ sarkastično mi je dobacio jedan konobar. Moja prijateljica Hercegovka, kada je konobarila u Splitu na sezoni, na našu narudžbu tri velike hladno, donijela nam je pola litre točene pive, svakoj. I danas se smijemo toj anegdoti.
A prvog momka sam upoznala, tako što sam ga, slučajno, na plaži, prolila kavom. Kava je dio nas i našeg mentaliteta, oduvijek bila i bit će. A na pitanje što najbolje paše uz šalicu kave, odgovor će i dalje biti - dobra prijateljica.
Voliš ovakve teme? Svaki dan donosimo nove! I sve su na našem portalu https://slobodnadalmacija.hr/budi-slobodna