Stil Moda

može li jadnije?

Mračna tajna splitskih šminkera: petkom kupuju skupe brendirane krpice, a nakon vikenda, nošene i usmrđene, vraćaju ih u butige!

može li jadnije?

Naš svit voli pirovat. Ko nije od velikih izlazaka, komu je relacija kauč - frižider - ćenifa svakodnevica - to mu je prilika za opustit se, zaplesat, izderat glasnice "alea leeeee i lipo ime", izist paprčnjak i nalit glavinju.

S druge strane, to predstavlja i trošak. Radnik s prosječnom plaćom mora se dobro rastegnit da se ne bi osramotija, jer ne moš svome ić praznih ruku, a triba se i obuć ka čovik.

I tako, kad je udrila kriza - zaredale su prazne kuverte. Kako ovdi niko ne čita na mikrofon koliko je da klempavi kum Mato, a koliko ćosavi stric Anto, ka šta je, recimo, običaj po Slavoniji, muktaši bi gurnili praznu kuvertu i sad ko će ujutro mamurnim mladencima znat je li ih čavlala njegova ili njezina rodbina, i eto ti povoda za prvu bračnu svađu.

Šta se oblačenja tiče, i tu mlađa ekipa doskoči. Kažen, mlađa, jer stariji će obuć veštit s mature, pa pustit drobinu da pleše priko kajiša ili obuć postole od pokojnika, jer najčešće ne pate od velike mode, to se, bogati, drugačije "gojilo", ali ova nova, pokondirena generacija, ovi šta bi svi tili bit celebrityji pa po cili dan okidaju selfije i misle da su "najlišpi" na svitu - oni moraju bit cakum pakum.

E, sad, kako zato triba imat kesu, a nemaju je, jer je bolje tamburat po mica maci i kafenisat nego radit - zloupotrebljavaju prava potrošača.

Dođu u petak popodne, prošetaju najskupljim butigama po Cityju ili Mallu i obuku se, rekli bi na selu - s vrja do dna. Pri tome gledaju da je sve - naj, naj. Ispeglaju karticu, uzmu uredno račun, pa se pojave na piru skockani bolje od Angeline i Brada. - A, onda ti je u ponediljak show - priča mi prija koja radi u jednoj našoj poznatoj trgovini u kojoj drže mušterije ka malo vode na dlanu - Dolaze ti moje Pepeljuge, jedna po jedna.

- Pepeljuge?

- E, ovi šminkeri šta su bili u petak, šta su birali u čemu će zaglumit isprid rodijaka i prijatelja, eto ti ih nazad, vraćaju robu uz milijun primjedbi. E, nju vešta stišće oko struka, njega su nabile postole, pa onda, ona je mislila da to neće uć u se, ali je vidila na deklaraciji da se skuplja...

Ne moš zamislit kojeg jada ima i čin se ljudi sve služe, a mi se smješkamo, kimamo glavom, ponavljamo po sto puta, "ma, nema problema; imate pravo vratit, a bože moj, bože moj", a znamo da nas zajebaju jer roba često daje na duvan.

Interesantno je da za vrime korizme nema takvih slučajeva - govori ženska, a mi u društvu ne znamo bil se smijali, ili plakali - jesmo li zajebi ili nismo? Ma, hajduci smo - i gotovo!

 

Naslovnica Moda