Stojim prije neki dan u redu isprid pekare, u centru Šibenika, metnuo na glavu uredno masku, držim distancu od vrata, vidim da unutra ima jedno čeljade, mušterija bira marendu, pa velju sam sebi - da ne stvaram gužvu. Deset sekundi gori doli, vrag odnija prišu. Kad, štaš ti vidit, u tu ti se distancu, u prazan prostor ničije zemlje, ubacuje mlađahna mama, s buljukom od troje ili četvero djece. Nemaju maske, ni ona, a ni dica, nitko od njih, lito je uostalom, ne valja se sputavat. Al lako što ona nema maske, to je još najmanji problem, nema ona ni manira nikakvih, ne samo pristojnog ponašanja, nego ni obzira.
- Alo, gospođo, pa vidite li da je red? - pitam je. A ona zbunjena – Gdje? Pa samo je jedan čovjek unutra! - Pa, jel vidite da ja čekam? I drugi ljudi iza mene? - Pa št...