StoryEditor
SplitUVIK KONTRA

Sređuju se plaže: smrve škrape i istresu kamione šute! Šta smo uopće napravili od naše jadne obale samo u zadnjih 40 godin, prasci to ne bi učinili

10. srpnja 2020. - 12:00
Koji je to čovik šta bi moga tvrdit kako je to šta radimo lipo, korisno, pametno i prirodno?! Ivo Ravlić/HANZA MEDIAIvo Ravlić/Ilustracija/HANZA MEDIA

Sa svih strana dalmatinske obale ljudi nan pišu o uništavanju prirodnih mista za kupanje, po naški škrapa i sika, sve po istoj riceti: dođu manovali, izminiraju i smrve stine i bager ih razvuče u more. Ako fali, dovedu šutu ili građevinske bovane i zemju pa s tin nasipaju more.

Sve kako furešti ne bi patili po škrapama, da ne porižu tabane i da in je gujci udobnije. Usput nikne i koji betonski mulić i koridur. I malo-pomalo, sva naša mala mista dobit će takva kupališta, ako se uopće mogu nazvat tin imenon. Više sliče na odlagališta građevinskoga otpada. Ne znan, ja recimo ne podnosin uć u more priko žala. Ladno je i neugodno, traje dugo. Pod nogon ti se klima, boli te svaki centimetar, a i na ježinca moreš ugazit. Uvik tražin misto za skočit ka čovik i skratit šok na dvi, tri sekunde. I škivat ježincima.

Najžalosnije kod takvoga "sređivanja" prirodnih plaža, a nazovimo to pravin imenon – devastacija prirode – nevjerojatna je činjenica da takve naloge izdaju općinski načelnici za mrvljenje vala koje su i njima i njihovin familijama doslovno isprid kuće. To je ono šta ne mogu razumit. Ubijaš, gadiš svoje. Kad saspeš desetak kamiona šute i grubih stina u more, prvo satareš cili život podmorja na tome mistu. Onda ti se more godinama muti radi zemlje koju si sa stinama usuja, pari ti se da si na Perući. Ma i Peruća se već slegla.

Splitski primjer

Onda se još desetljećima nabadaš na te oštre stine jer dok se kamen izvalja pa postane oblutak, čekat ćeš cili jedan slonovski život. I duže, jer će već za godinu, dvi more odnit taj divlji nasip pa ćeš morat dognavat još kamiona šute i oštrih stina. Kad jedanput samelješ škrape i proizvedeš tu ekološku katastrofu, napovratno si uništija prirodni ambijent. Sve radi turisti. A oni ti, ka ove godine, ne dođu. I šta si napravija? I šta smo uopće napravili od naše jadne obale samo u zadnjih četrdesetak godin. Pa to prasci ne bi učinili.

Ne bi najgoremu neprijatelju tako devastira obalni pojas gadnin betonjarama, deponijima šute, neprojektiranin muletima, grezin betonon i ovin zemlja-stina plažama, a kamoli isprid svoje kuće i svoga dvora. Nećemo spominjat opće dobro i neku javnu estetiku, pogledajmo, kad smo već toliko sebični, samo na svoj okoliš, oni najbliži. Ako živimo u takvome praščinjaku i ne smeta nan, onda to najbolje govori o nama samima ko smo i šta smo. Koji je to čovik šta bi moga tvrdit kako je to lipo, korisno, pametno i prirodno?!

Prvi među jednakima u Dalmaciji je Split, koliko god politički bija stupidan i nikakav, desetljećima je bija uzor manjin mistima. Split ima palme na rivi – i mi ćemo palme. Nema veze šta od palmi nikakve koristi ni ladovine. Split ima rivu bez auti – i mi ćemo maknit auta. Split ima par plaža sa salbunon – i mi oćemo plaže sa salbunon. Ako nema prirodnoga, donit ćemo ga iz Neretve.

Split ima kampanel od merla – oćemo ga i mi, eno ga u Igranama. Split ima katedralu – oktogon, oćemo i mi crikve na osan kantuni, eno ih po Poljičkoj republici. Split ima kruzere i megajahte – dajte i nama kruzere i megajahte. U dobrin i lošin stvarima dalmatinska metropola davala je primjer kakav je svakome odgovara. Tako je i sa plažama.

Split ima najveći lungomare s kupalištima, valjda i na Mediteranu među gradovima svoje veličine. Zahvaljujući sređenoj kanalizaciji, ima čistije plaže od velike većina jadranskih malih mista. Teško van je u to virovat? Onda promislite ovako: di ističu crne jame naših priobalnih gradića i mistašaca na škojima i uz obalu? A di nego u more di se vi kupate.

Eto van sve šta tribate znat o čistoći mora. Iša si na Brač, kupaš se u portu i misliš – raj na zemlji. A barba Prošpero je jušto prin pet minuti učinija potribu, potega vodu u kondut i tebi se kraj plastičnoga flamingosa na napuvavanje procidila sva ta ljudska potriba, jer je čovik ima i pedeset godina učinija crnu jamu i naravno ostavija doli bužu. Ako imaš dobar nos, a nema kurenta, lako ćeš navonjat o čemu je rič. U Splitu je more čisto, mo'š ga pit i to je jedan mirakul.

Moda neznanja

E Split. U cilome gradu ima par plaža s oblucima, nasutima, tamo na kraj Žnjana i na Kašjunima. I biće još koja, vruće je za obalazit. Imamo dvi od salbuna, Bačvice i Firule, ima ih nekoliko škrapastih – prirodnih, na sjeveru Marjana, na Jadrana i Ježinca, na punti od Ovčica i na Poška. Sve ostale također se nasipaju građevinskin stinama. Gori od toga je samo "lungomare" koji vije biće i petnaest kilometri, od Marjana do Duilova.

Ma ljudi moji, nekad su to bile stazice od jedno metar i po širine, dricane lipin cimenton šta smo ga zvali tarac, s onim bužicama ka na martelinu, gladak ka zrcalo, moga si s njega jist, moga si se ogledat u njemu. Bilo je i onih ka na Firule di su obluci bili utoćani u beton.

A onda je došla moda neznanja. Ima bit da više niko ne zna zamišat finiji beton pa se sve naliva – pogledajte malo pod noge – s onih grubin, više je u njemu stina nego cimenta, da se uštedi i dobro naplati. Takve betonske pločetine su od Bačvica pa naprid prema istoku. Dok grataš pete na tu betonsku rašpu, sve se čovik misli ma kako je taj najđentilastiji dil Splita, kontakt s moren, neko tako grezin učinija i niko da vidi koliko je to grubo.

A cimenat! Pa nije cakleni neboder u Dubaiju, nego obični cimenat. Zamišan i proliven bez voje, bez načina i zanata. Kako je nekvalitetan, brzo se švilaje, puca, ma ne vaja pišljivoga boba. Onda samo namažu drugu fetu istoga takvoga. I kad se već toliko dičimo našin plažama, pogledajmo na šta nan sliče, bolje reć šta smo od njih učinili. Jednon riči – greze su, ima bit ka šta smo i mi.

Izdvojeno

13. kolovoz 2020 20:40