Badnjak je. Puno je ljudi u gradu. Ka da je lito, a zima je. Nismo navikli. Zapravo, odvikli smo. Lipo je. Svi su sritni. Il tako pare. Ma neka i pare, isto je. Moš se spojit na to. Upijat. Popit koju. Prije obida. Riba se jede danas. Najviše bakalar. Neki ga vole, neki ne vole. Uvik ista priča. O bakalaru uvik moš pričat. Evo mi je jedan reka da mu ga mater čini ka musaku. Sa kunpirima i mlikon i inćunima i kapulon. Na katove. Nisan mu ništa reka. Badnjak je.
Južina je. Ka i uvik na Badnjak. Bar zadnjih godina. Obuka san debelu jaketu. Vruće je. Malo san se zeznija. Nema veze, i drugi su. Puno je svita u kapotima. Figuraju. Pogotovo ovi na Rivu, put Marmontove. Tamo je špica. U zraku je par iljada eura parfema. Ajde, bolje i to nego bakalar. Makar do neke ure, dok se ne ogladni. A ura je došla, ma se i dalje stoji doli. Isto je vruće. Neki su i u dolčevite. A neki imaju i šal. Za pokazat se, ne za zimu. Nije ladno. Južina je.
Živo je. Ka da je sezona. A nije. Sve Hrvati. Neka. To su najbolji gosti. Pogotovo van sezone. Naručuju, ne pitaju koliko je. Troše kune, ka da ih sutra neće bit. Osin ovih šta idu na bakalar o Grada iz bronzina. Oni štede na takujinu, al ne štede na bakalaru. Ka Stipe Legenda. Čovik jedva čeka da prova šta su zamišali. Evo, udrija je i degustaciju, da reče ako šta ne valja. A valja sve, nego isto triba pustit još po ure. Da se poveže. I još malo raskuva. Živo je.
Posno je. Da bi se postilo, triba prvo otić na Peškariju. Tu je puno ljudi šta oće postit. Evo, i Feđa Klarić je tu. On posti već deset godina, i to od posla. Čovik je u penziji. Nije da nije zaslužija. A isto mu fali radit. Zato điraje. Zna di je šušur. A danas je šušur tamo di se ide da se posti. Posti se tako da se dile trlje. Puno ih je. Koliko god ljudi postilo danas, teško da će se sve izist. Al, ono od čega ne tribaju postit je pisma. Tu je zbor Brodosplit. Pivaju. Dvi pisme. Posno je.
Gužva je. Pjaca je puna. Ka nekad, u ono vrime. Kad nije triba Badnjak da bude puna. Al nema veze, Badnjak je svake godine. Uvik će bit puna. Kad je Badnjak. Nema mista za sist, popit kavu. A ljudi bi tili sist, popit kavu. Grintaju. Neka, triba grintat. Ko grinta, dobro mu je. Da nije dobro, ne bi ima vrimena grintat. Ka oni šta doma kuvaju. Oni ne grintaju, jer kuvaju. A posli će dobro ist. Skupa s ovim šta dođu s Pjace. Di se nema di sist popit kavu. Gužva je.
Veselo je. I radosno. To je ista stvar. Al neka je. Glavno da je. A je. Ka na primjer na Obrovu. Tu je dosta veselo. I radosno. I pada snig. Dobro, nije snig nego nešto šta pari snig. Neki stiropor il nešto tako. Neka malo. Nije puno, a ljude veseli. Da je puno, ne bi ih veselilo, jer bi ga tribali skidat sa sebe. Ovako su o svon poslu. Osin, ekipe iz TBF-a, oni su o našen poslu. Pivat će nan na Staron placu, posli obida. Ćoknit će nešto odi, u Cipe, neće stić doma. A ka da in šta fali. Veselo je.
Opušteno je. Šta je i normalno, subota je. I Badnjak. Ljudi ne rade. Osin neki. Ka Paško. On uvik radi. A tako mu se i zove butiga, Uvik. Ma, nije da nema posla. Ima dosta posla. Dolaze mu ovi šta još nisu kupili poklone za Božić. Nisu ni falili, ima se tu šta i za vidit. A kad puno gledaš, onda i kupiš. Tako je to s galerijama. Ima grafika i nakita, taman za pod bor. Paško isto ima bor doma. Al posli će do njega. Donit će mu za pojist odi. A šta... Opušteno je.
Splitsko je. Mislin, i nije toliko. Ovisi šta to znači. Ako to znači da je svit opušten, glasan i vesel, onda je splitsko. Na Prokurative je dosta splitsko. Može bit da je to zato šta ima puno Splićana. Ili, kako se zna reć u vrime fešti: Spustili se Splićani u Split. Spustija se i Dado Lelas iz Udruge Most, one šta brine o beskućnicima. Kaže da ih je sve više i da nemaju više mista za primit ih. Ka i na Prokurative. Ovdi isto nema mista. Biće zato šta je Badnjak, vrime kad mislimo jedni na druge. To je u nas tako, tradicija. Splitsko je.
