Di god u nas udreš mašklinon, naćeš nešto. Nažalost, ne zlato, a ni litij, nego stare stine. Čin se nešto takvoga zabili na suncu, eto ti arheologa, pa se dive. Okriću one bovane i ako vide kakova slova ili glavu bez nosa, odma pokvare nade investitora. Štop! Sad više nije gradilište, nego je arheološko nalazište.
A najsritniji su ako se nađe koja kost, najbolje lubanja. Nikad mi nije bilo jasno zašto vadu te jadne mrce. Oni su, baš ka i mi danas, virovali da će u svome grobu dočekat sudnji dan, pa onda šta bude, biće. Samo me pustite da počivan svojih dvista, ijadu, dvi godin, ne dirajte se u me. Ne diraj me, ne diran te. Zaludu.
Čin ih se dovatu, odma s njima u vriće pa na forenziku. Vadu in DNK, tražu od čega su umrli, koliko zuba su imali, jesu li teško živili i ...