Saga o Pričiginu za mene je počela jedne večeri u restoranu “Pimpinella” na Firulama. Petar Filipić, ugledni sveučilišni profesor s viškom čudnih ideja (taj je studentima svojedobno zadao seminarski rad na temu ekonomije preljuba), i Renato Baretić, pisac i liječeni novinar, pozvali su na večeru Borisa Dežulovića i moju malenkost, pa nam tamo entuzijastično izložili svoju zamisao o pokretanju festivala pričanja priča.
Iz nekog meni nepoznatog razloga držali su kako im team building s nama dvojicom može biti od koristi. U najmanju ruku, čut će izraze ohrabrenja i bezrezervne podrške, što svaki normalan čovjek očekuje od svojih prijatelja, a tko zna, možda nam na pamet padne i koja zgodna ideja kojom mogu dotjerati i oplemeniti svoju hrabru zamisao, ma sigurno hoće, on...