Tužna vijest o odlasku Anđelka Španje, dobrog čovika iz Vodica, potresla je dobar dio Dalmacije. Stoga vam donosimo njegov razgovor s našim Zdravkom Pilićem objavljen u Šibenskom listu koncem 2018. godine. Guštajte, ovako lip tekst rijetko ćete di pročitat...
Kad čovik od skoro 70 godina vodi grupu na Fejsu, u kojoj samo na rječnik starih vodičkih riči skupi u dvi nedije dana skoro pet ijada komentara, već je to samo po sebi događaj koji mirita da ga se mekne u novine, je li tako? A kada još znadeš da prije godinu ili dvi dan nije tu kutiju zvanu kompjutor zna ni otvoriti, onda je uspjeh tim veći. A rič je o Anđelku Španji, kojeg niko u Vodicama ne zna pod tim imenon, ali kad kažeš Peko, onda svi znaju. I staro i mlado. I tako je sa svakin u našemen selu. Niko nikog ne zna po imenu, ali zato se svaki znade po prodivki – veli nan Peko.
Muka Isusova
A šta su prodivke? Prodivke su nadimci, tako ih Vodičani zovu. Praktički, nema Vodičana a da nema prodivku. Sam ih je Peko u svoju kašetu skupija više od ijadu i sto! A kako je počeja? Obučava se za kompjutor pod stare dane, u vodičkoj knjižnici, jer je dotu Isusovu trošija na bilježnice. Kako je pisa pisme, poeziju, tako bi kad bi pogrišija, otvara novi list, pa opet novi. Ispisa san, koliko no, Vanja, dvi stotine bilježnice. I reka sebi - E, da mi je znat pisat na kompjutor. Pa san tako iša u knjižnicu, učiti pisati. I sad, ajde, slovkaš, nabadaš ona slova, ali to triba spremiti, muka Isusova. Ja stari, s ono dicon…Ali, naučija san. A Fejs su mi otvorilu unuci, koji žive u Australiji. Unuka ima 21, jedan unuk 19 a drugi 17 godina. I oni lani dođu vode, i govore - "Dido, da svaki put o ćaći ne ovisiš, da ti daje oni pametni mobitel da te vidimo i čujemo, mi ćemo tebi spojiti Fejs." I tako ti to krene. I onda san ti ja počeja s tin prodivkama...
Stolarija od taca
"Odakle ta rič, neman pojma. Evo, san prije neki dan ukuca u Google, pa vidija da ih tako isto na Hvaru zovu. Ja san to krenija ove godine 14. rujna pisat. I ispišen ja ono šta san dotad ima zapisano u bilježnici, negdi 370 pridivaka. Kad ono Vodičani poludili na Fejsu. Kad je to krenilo pisat, komentirat, pet šest stotina komentara, odma, lajkova ko zna koliko. A znaš šta je, kolega, bilo najjače? Kad su meni stari judi, kad su saznali da ja to pišen, a oni nisu pismeni na Fejsu, počeli mi donosti na kuću, pridivke zapisane na kartu. 'Evo ti, čuja san da ti to skupjaš!' E, to me oduševilo!" - zarazno je oduševljenje koje Peko ima za tu svoju vodičku baštinu, i kojeg brzo oćutite i kod njegove supruge Vanje, i sina mu Blaža koji je naslijedija od "taca" - tako Vodičani kažu otac, pojidu ono slovo "o" na početku - njegov stolarski, drvodjelski zanat, i obiteljsku radionicu "Peko drvo". I tako je Peko doša do ravno 1170 što osobnih, što obiteljskih pridivaka. Biće u ovo par dana koliko ima da smo bili kod njega, da ih je i više. A koliko ima Vodičana? "Ja mislin da onih starih, da ih nema više od tri iljade."
Pojija tovar maništu
"Koji su sve nadimci? Da koji, evo jednog - Šupak" - veli Peko i prasne u smij, tako da se morate i vi zajedno s njin smijati. Je čovik i balota! "Iman složeno po slovima. Evo, oćeš na P. Imaš Padvano: Kad kažeš Marko Birin, onda mislin da niko u Vodicama ne bi zna ko je. A kad kažeš Padvano, onda svi znaju... svi znaju da je to Padvano. Ili Pafilo, Pajaco, Paka. Šime Paka, kako je njemu ono prezime... a da, Bilan. Pa Palamać, Palestinac, Pan, pa Panjkalo. Znaš šta je panjkalo, to je onaj šta uvik nešto prigovara, panjka, nezadovoljan. A Pičkino? E, Pičkino, koji nadimak, a. A Prčikolac? A zašto Prčikolac, to prči, to je jasno, ali zašto kolac? A šta ja znan! A Pojija tovar maništru? E, tako su zvali ovog jednog šta mu je tovar izija maništru kad je iša u poje. I kad je bilo vrime od marende, oni seli, a nema ništa u teći. Domoga se tovar, i izija. I sad cilu familiju tako zovu. Ali, opet svaki od njih ima poseban nadimak. Eto, moga oca su zvali Belo, a opet ja iman nadimak Peko, a moga brata zovu Čagalj.
"Zašto Peko?"
"E, sad kolega, ja san ti se rodija sa šest i po kili. Kaže mi sestra - 'Brate, bila te puna postelja kad si se rodija' I bija san uvik veliki i jak. I bija je jedan Perica iz Gaćeleza, on je bija kovač i dolazija ode, i tako ja oko njega Perica, Perica, Peko...'
"Ma, to ti on po raci kupi sve. On ti je ka naš rođak Banka!" - veli mu sin Blaž.
Stari prč i Pikaso
"Čekaj, zašto Banka?"
"Zato šta u njega ima svega, ka u banci. Vina, rakije, znanja, ka ennciklopedija je bija. Njemu je bilo pravo ime Ivan, a zvali su ga Stanko. Ili samo - rodijak Banka. Eto, vidiš ti kako to kod nas Vodičana ide. Jadranska banka može i propast, otić u stečaj, ali ova naša vodiška nikako. Meni je pravo ime Anđelko. A moji rođaci, a ima san deset stricov i tet, svi me zovu Zlatko. I nevjerovatno, niko nikad me nije zva drukčije nego Zlatko. Svi drugi Peko, a Anđelko niko. Ali to Zlatko, samo rodijaci. Evo, da sad odeš vanka, pa da rečeš da si bija kod Zlatka Španje, rekli bi ti Vodičani - Toga nema!" - smije se Zlatko. Odnosno Peko. I nastavlja s nadimcima - Stope naše, Stari prč... Znaš šta je prč kod nas? Ne odnosi se na jarca, prč je kod nas muzgavac. Pa Surla, Suza Lovetova, Suva justa... Zašto Suva justa? A šta ti misliš, volija je pit! Pa Moken Guden! A ko zna šta to znači! Evo, Pikaso. Biće zato šta je lipo crta. Ma je vraga, biće prija zato šta je on umislija da lipo crta! Pa Puso, pa Puba. Ali moja familija ima najoriginalnije nadimke. Ima u njoj Kurčiglava, pa Pizdoglava, Vidina, Pošada. Zašto Kurčiglava? Imala je malu glavicu. Pa kad ju je rodica tako prozvala, ona nije mogla od muke pa je rekla - 'E, ako san ja Kurčiglava, onda si ti Pizdoglava' - priča Peko o nevjerojatno bogatom vodičkom živom teatru koji će se oteti zaboravu baš zahvaljujući njemu. Šibenik je za to, srećom, imao Brešana koji se - gle slučaja - također rodio baš u Vodicama.
Daj Bože kišu
"Eto, nadimak Cipotka. Znaš šta je cipotka, komad drva za ložiti vatru! Imaš i Peti stupac. Znaš šta je Peti stupac? Kar ih je ima četiri stupca, a on je bija - peti. Ili nadimak Daj Bože kišu! Zašto? A biće to stalno spominja, kad ga treviš. I onda je osta - Daj Bože kišu. Ili Jaglica. To je iglica. Ili Štil. Prodava je 'štilovke', motorne pile, pa su ga prozvali 'Štil'. Ili Šumaher. Biće zato šta je štokod vozija, pa završija s otin u draču..." - smijemo se svi s Pekon.
Ali zna on i rasplakat čovika. Ima u njega i šaka suza pored vriće smija. Najviše u poeziji koju je počeja pisat kad je otiša u penziju, otada je poludija. Biće sin Blaž, koji je godinama piva u vodičkin Bunarima tu umitničku crtu povuka na njega. U njemu je, ka u njegovoj pismi, "Ostala uvik ista ona mala smišna tisna, kana mog ditinjstva". Kana je kap, e. Ima poezije na fejsu, koga zanima, Vodice u srci u duši. Ta je grupa otvorena 11. devetog i ima ijadu i trista članova. Eto, primija je i mene u nju, kao pridruženog člana. I onda mi objašnjava vodički govor:
"Kad Vodičani izađu u selo - tako mi zovemo i dalje naš grad – onda on kaže 'A e'. To znači – 'A moglo bi biti.' Ode je zanimljivo, znaš šta je bravinac? Mrav! Mislin da to niko drugi ne reče osin nas! Ili čičindarica. To je u nas, zanimljivo, i žižula, ali i čvarak. Odnosno, žmara! Dva skroz različita pojma, a ista rič. Ili šambuk – bazga! Ili zviždarin! To je sat, budilica. Ima jedan vic, kad je ovi naš iša kupit u dućan zviždarin, pa mu ovi nije ima sitnog vratit, onda mu je ovi naš reka - 'Ajde, Gospe ti, daj dva tri ta mala'. Mislija je na satove, za žuntu da mu ih dade. A oni skuplji od zviždarina pet puta" – baca opet na smij Peko.
Čunjka ugriza tovara
A sin Blaž baš oće da nam tac pročita jednu svoju pismu. I to onu posvećenu kornatskin herojima, vatrogascima izginulima na Kornatu, među kojima je bila i pusta vodička mladost s kojima je Peko išao na utakmice. "Judi poput nji" se zove. A završava stihon - "Vode, di istina na surom kamenu spi/ vajik ćemo klečat mi/ prid ljudima poput nji". I Peko se uvik pita bi li manje bolilo da ih nije sve i osobno poznava, ali onda veli - "Isto bi bilo. Znaš in očeve, didove, matere, babe... Isto bi bilo. Ta dica, to je velika vodička rana, nepreboljena" - veli nam Peko dok ga slikajemo pored spomenika njima u čast, u Đardinu. I suza mu krene, dok čitamo imena te dice, čuje huk Poljuda na kojem je bija ni sam ne zna koliko, više od 500 puti. "I danas se svaki put naježin na tri mista - kad uđen na Poljud, na Kornate i u crikvu" - veli nam Peko, koji ljubav prema Hajduku dili sa svin Vodičanima. Ni u Splitu nema toliko murala posvećenih "bilima", Torcidi i Coci.
"Ali da se mi vratimo stricu Šupku. Kako je on dobija ime?"
"Ima je problema sa stolicon. A kako je WC bija vanka, a to je bija komad daske, a doli buža sa kanton s vodon i onda bi svi čuli kad bi on iša činit nuždu, jer bi puva, stenja. I tako su ga prozvali Šupak. A drugi mi je stric bija Čunjka. Jer je ugriza tovara za njušku, do krvi. Bija je ljut ka pas. Iša je u polje i nosija u demejani vina, razvodnjenog, pet litara. I kako je tovaru mirišalo, iša je da će pit, ali je turnija i razbija sve, prolilo se vino. I stric je bija toliko ljut - ne tolimko zbog vina, koliko z bog damejane da je zgrabija tovara za ušesa i ugriza za čunjku. I osta čunjka za sva vrimena" - priča nam Peko priču o starin Vodicama. Koja će sada, otkako je na webu obići sve kontinente. Baš ka šta su se i Španje i njihove radnje raširile po svim kontinentima. Jer, i u unuci mu se u Australiji bave stolarijon. A kad odu u penziju, sigurno će i oni ka i dida in Peko, poludit pa se bavit poezijon, starin ričima, običajima, igrama...
Štrko-čiko na mendule
Drago mi je šta i naša učiteljica Kata Franin uči našu vodičku dicu starin ričima - 'I veli mi, Peko, spasija si me s ovin ričima. Jednu uru tjedno na hrvatskom oni uču stare vodičke beside. I svi je u Vodicama volu zbog toga. Svaka joj čast!' Tako mali Vodičani mogu saznati i šta znači štrko – čiko. To je stara vodička igra na mendule. I za mendule, odnosno bajame. 'Imaš ona dva kraja od mendula, jedan je oštri, drugi je tupi. Jedan štrko, drugi čiko. I sad ga ti uvatiš i pitaš - Štrko - čiko po koliko. I onda ti rečeš - Štrko, za tri mendule. Ili čiko. Ka par ili dišpar. Ako si pogodija, onda ti on mora dati tu i još tri mendule. Ili ti njemu, ako si izgubija. To se igralo oko Božića i Nove godine. Na svakom kantunu se igralo kad san ja dite bija.
Nije vlaj nego - vlav
Vlaj se u Vodicama ne reče vlaj, nego - vlav. Ali to ne mora nužno biti stanovnik zaleđa, niti onaj priko magistrale. Peko nam veli da su to svi oni Vodičani koji s ponistre ne vide more. 'Samo prvi i drugi red uz more more proć. Svi su drugi – vlavi' - smije s Peko.
