Prije, kad bi te čovk nazva, i pita di si - a ti mu reka - Evo me u vinogradu, frežen loze - odma bi ti reka “Ostavljaj sve, i loze i kopačicu, i odma u Šibenik, u Pralije. Nek ti hitno uzme mire za novo odijelo, kravatu i dvi, tri košulje! Košulje “Orljava”, zapanti svakako, te su peri - deri. Ako nema “Orljava” more i DTR. E, one s dimnjačaren. Te su isto dobre. I kravata obavezno neka bude “Croata”, nemoj na njoj štedit! Je pedest eura, al’ vridi. Neka i oni gori vidu da mi nismo divljaci, da i mi znamo šta je uljudba!”
- Znači, izabralo me je na listu!
- Čuješ, ja san svoje učinija. Pita me čovik o tebi, ja san fala Bogu reka sve najbolje. A ti znaš ko odlučuje. Sad je sve u njegovin i Božjin rukama. Ajde, trči. Nemoj kad te budu zvali, da te ujutru uvate nespremna.
- Evo, iđen, nama, iz ovi stopa...
- I ne zaboravi cipele uzet. Kakve? Pratiš li ti išta, novine, portale, informiraš li se? Jesi vidija u kakvizin je Tolušića ujtilo? Špic papak! Kavenkaste i plavo odijelo. Malo da je otišnje! Jesi čuja... Već prikini!’
Pitajte čovika
Tako van je, dragi moji, prije teka razgovor, kad bi se kojega iz ove naše Šibensko-kninske županije kandidiralo za obnašanje odgovornih dužnosti u Zagrebu. Za saborskog zastupnika ili kakvog zamjenika, pomočničića ministra, državnog tajnika. Ako ne virujete meni, pitajte čovka! Pralija i njegov dućan muške mode kod kazališta je onda bija jedina briga i onin šta su gori u ministarstva išli i ovima šta su ih slali, predsjednici gradskih i županijskih odbora. Sve je drugo bilo manje bitno. I fakultativno. Čak i fakultet! E, lipa vrimena, lipi moj najlipši, reka bi svaki od njih gledajući gori na zidu sliku pokojnika s lenton, iz onih vrimena kada je za dužnosnike iz ovih naših pasivnih krajeva još Bog oda po zemlji. A danas, tu Boga više nema, ne oda niko, nego priko interneta, sidi u toplomen, prčka po imovinskin kartican, pa poslin malo po Google Earthu, pa poslin malo po pravosudje.hr, pa katastar.hr. I ode ti moj rode s pozicije, izgubi ne fotelju, nego i katrigu, upade golon guzicon u govna do guše!
Jesi prijavija stan, kuću, oranicu, kad si prijavijo, od koga si je kupijo, jesi je ti legalizira, ili je on, nisi je prijavija, zašto nisi, koliko ima kvadrata, kolko bruto, kolko neto, kolko vridi, ko je radija procjenu, da ti prijetelj, koji prijetelj, poduzetnik, oklen njemu, radija je s državon, znači ukra je, nije, nije, e. S neba mu palo! Šta bi reka naš Markiša - A oklen će ti dat ako prije toga nije uzeja! I ode ti lipo, moj pobro, u niti sedan dana, zacrni ti se prid očin ki da si Mijo Crnoja! Prni ki lastavica! I lako to šta si prnija, nego se još moraš mislit oćeš li skroz prdnit u čabar, ko će ti danas-sutra na vrata pokucat i ljubazno te pozvat na zeru “informativnog razgovora”. “Nemojte se pripadat, nije ništa strašno, samo formalnost. Znate, kako je, ne bi mi, ali takav nam je posao!”
Ma nu, već poklopija!
Danas se kandidati umisto u Pralije, šalju u Lidla ili ako nema tamo, ako nije akcije, onda u Peveca ili u Brukvice. Zašto tamo?
- Kako zašto, blento, informiraš li se, čitaš li ti novine, portale, išta? Jesi vidija kako je Krstičevića ujtilo, Kuščevića, Kujundžića? Na kvadratin! Znači, iđeš tamo, kupuješ laserski mirač! On ti sam miri udaljenosti, izračunava površinu, volumen i visinu objekata. U Lidla ti je najpovoljniji, ali ako nema, onda moraš uzet Boschov. Je malo skuplji, ali isplatit će ti se! Švapska kvaliteta. Nema ja san mislija, nego kad ti novinari dođu izvadiš ga i rečeš in:
- Evo, kazat će ovi bez duše! Platili bi ga sad ovi šta su u problemin i duplo! I sve lipo izmirili, iskvadratirali i iskubicirali, i tri put prikontrolirali, da bude kako Bog zapovida. Stan, i kuću, i vikendicu, garažu. Šta veliš, triba li i kućicu za pasa? A čuješ, izmiri ti i to, zlu ne tribalo, nikad se ne zna, šta kome more past na pamet pitat! I ženino isto, sve! Sve izmiri i prijavi! I nepokretno, i pokretno. Kola, aute. Stari kar, šta žena u njemu drži cviće? Prijavi, šta te košta, ki da ist pita! I biciklu od maloga? Šta ja znan... Šta kažeš, BMX? Obavezno prijavi! More kokod mislit da je BMW bicikla, pa eto belaja. Dok ti objasniš da nije BMW, nego BMX - odoše jajca! Prijavi ti i nju, neće bit zgorega! Neka vidu i oni gori da smo mi evidentni i transparentni, da nemamo šta krit! Jesi čuja? Nemoj da šef ozgara mene zove pa pita - koga si mi ovo posla! Ajde, lipo to...Ma nu, već poklopija!
