Kako Hrvati čuvaju svoje ušteđevine i što se najviše isplati? Zbog izbjegavanja poreza novac se masovno seli iz oročene u neoročenu štednju, a sve je više onih koji ga drže u vlastitim kućnim trezorima

Sklonost građana i poduzetnika da novac drže na neoročenoj štednji, na tekućim i žiroračunima, ne jenjava, nego raste, po stopama koje analitičari nazivaju povijesno visokim, dok polako rastu svežnjevi novčanica što se čuvaju u kućnim trezorima, čarapama i madracima.

I kamate na štednju su na povijesno niskim razinama, a kad tomu dodate da se tako anemičnu zaradu još oporezuje porezom na dohodak i prirezom, jasno je zbog čega se novac seli iz oročene u neoročenu štednju na koju se ne plaća porez ako kamata ne prelazi 0,5 posto godišnje.

Prosječna a vista kamata na kunsku štednju je 0,06 posto, a na deviznu 0,04 posto. Sve dok je novac u banci, bez obzira na kakvom računu i uz kakvu kamatu, siguran jer su svi iznosi do 100.000 eura osigurani.

Neki ne drže novac u b...