StoryEditor
ŽivotSILOM DOMAĆICA

Eda Vujević: Znaju li muški izabrati ženama poklon? Moj ne zna..., ali sva je srića da Roberto Cavalli nije marka pegle!

1. rujna 2021. - 08:16

Kao što je poznato, ja spadam u onu dosadnu sortu žena oko kojih nikad nema drame i koja nema čime zaintrigirati javnost. Kako sam od stoljeća sedmog udata za istog čovika, nemam uvid niti u statistički prosjek drugoga spola. Uzorak mi, brate mili, mizeran! Jedan muž, jedan sin, jedan jedincati posao..., ljuta monotonija. Slabo znam kako muški dišu, kako razmišljaju, razmišljaju li uopće, znaju li, štajaznam, izabrati ženama poklon. Moj ne zna! Ni ćaća mu nije znao, nije ni moj! Sin? On, ruku na srce, još ima vremena da se usavrši i postane najbolji poklonodavatelj s ove strane Drine. Zakoniti, molim lijepo, tog vremena baš i nema.

Mandolinski orkestar

Dakle šta? Uskoro mi ide rođendan, i to okrugli, ne znam bi li slavila ili kukala. Ipak, red je da se jubilej makar obilježi, ako mi već glamur party nije na pameti. Kao što i nije. Dobro da pameti još i imam sa šezdeset. Prije mjesec dana sam započela kampanju delikatnog agitiranja glede i u svezi očekivanja. Tipa, ide maca oko tebe, a i meni ide rođendan...

- Je, stvarno - rekao je on čitajući neku knjižetinu na njemačkome. - Ide, ide...

- Da proslavim ili..? - pitam ja.

- Ili! Definitivno ili! - kaže on rezolutno, a onda s malo diplomatskog opreza nadoda: Osim ako tebi nije napeto?

- Nije! - odlučno kažem ja, premda uopće ne bih odbila da me muškarac mog života iznenadi, recimo, mandolinskim orkestrom ili makar violinistom za van, komada jedan, kojeg bi mi servirao utoplo, s ružom među zubima, pa da onda ushićen, očima vlažnim od ganuća, gleda kako se ja oduševljavam njegovom gestom. Jebiga bože, odrasla sam na krivim filmovima, ali glumim intelektualku, nesklonu trivijalijama kojima obiluje kinematografija. Premda, aj priznajte, moje dame, zar to nije divan sanak pusti? Istini za volju, poznajem ženu kojoj je njezin muškarac kao poklon iznenađenja servirao novu novcatu Škodu Octaviju s golemim crvenim fjokom i parkirao je ispod njezina prozora. Doduše, muškarac je već imao i ženu i djecu, ali bože moj, nitko nije savršen. Zbog tog sitnog nesavršenstva je ta veza brzo i otišla u ropotarnicu povijesti, već nakon prvog godišnjeg servisa rečene Škode. Ali to ipak dokazuje da ima muškaraca od velikih gesta makar one bile motivirane nemoralnim pobudama! No, možda taj preljubnik ženi parkira BMW pod prozore? Možda joj, baš ko Robert Redford, znade sam samcat, bez pomoći ljubavnice, sestre, tetke ili, božeprosti, matere izabrati večernju veštu s pripadajućim ušivenim ređipetom? To su uznemirujuća pitanja, priznat ćete.

Odluka se čeka

Ovaj moj bi veličine ženske odjeće, da se njega pita, revolucionarno promijenio, osobito u smislu pretvaranja brojeva ređipeta u njemu shvatljive. U rahitično, normal i taman! Taman bi mu, recimo, bile košarice za onu sisaru iz Biserove kojoj prsni koš opasno savija leđnu moždinu. Dati njemu da meni izabere robu... To bi bio mirakul veći od onoga koji je počinio, a koji mu u bračnoj knjizi žalbe još držim na mjestu rezerviranome za najveće zločine protiv časti i ugleda. Neke godine, još spočetka našeg beskrajnoga braka, taj je tip meni za rođendan donio – peglu! Peglu! Majkemi mile, jesam bila mlada i zelena i zaljubljena, ali kad tada nisam izvršila ubojstvo na mah u stanju privremene neubrojivosti, neću nikad. Spriječio me pogled na Jedinca, tad još manjeg od makova zrna, i pomisao na njegovu hudu sudbinu s rahmetli ćaćom i s materom u zatvoru. Šta'š, izvukla sam pouku. Pouka glasi: Zakoniti je nekompetentan poklonodavac i stoga – u se i u svoje kljuse!

- Jesi li odlučio šta'š mi pokloniti? - ipak sam ga, za svaki slučaj, upitala. Nikad ne znaš, čuda postoje, možda je, jel'da, već uplatio Octaviju...?

- Nisam - kaže on. - Još je rano! A i čekam neki mig s tvoje strane.

- Jel'? - rekoh ja. - Tebi nikad, recimo, nije palo na pamet nazvati Nevisticu ili Maju pa od njih možda saznati šta bih ja voljela dobiti za rođendan?

- Pa ne'š se valjda ispovijedati njima prije nego meni? - blenuo je on u me.

- Svašta! A i šta bi mi Maja mogla otkriti, ko boga te molim?

- Mogla bi te prvo upitati koliki budžet planiraš sprašiti - rekoh ja. - Moja je prijateljica žena svestrana, za svaki budžet bi ti ona dala odgovor, ne brini.

Cavalli borša

- A Nevistica? - digne on glavu s knjige koja nosi naslov "Michael von Dolivo-Dobrovolsky und der Drehstrom: Anfänge der modernen Antriebstechnik und Stromversorgung". - Ko da bi Nevistica imala odgovor na to pitanje?

- Ljube - rekoh mu sažalno. - Jest da ti čitaš neizrecivo čudne knjige, ali... Pravo si mi naivan!

- Jel'?

- Je!

- I šta bi to ja od Nevistice čuo, molit ću lijepo...

- Oooo - rekoh ja, a sve mislim: Stigla maca na vratanca, tu sam te i čekala! - Ona te ne bi za budžet pitala...

- Ajde, ajde - rekao je on, ostavio knjigu pa me pogledao. - Da čujem!

- Pa mislim - rekoh ja - Nevistica bi ti, ja mislim, ponudila izbor. Recimo, Burberry jaketu ili, štajaznam, Cavalli boršu, za početak...

- Jest, zbilja sam blesav - reče on. - Jaketa ti fali, naravno! A i borša! Tu oskudijevaš. Borša ti baš treba, priznajem.

- Ljubavi - rekoh ja - nemoj da te podsjećam na peglu koja mi jest trebala, ali...

- Pa stara je bila crkla - frknuo je. - Trebala ti je nova! A onda si pobjesnila kad sam ti je i donio...

Skupa 'manistra'

- Ljubavi - rekoh glasom papinskog oprosta - ostavimo sad peglu, ona je stvar prošlosti. Bio si mlad i neiskusan...

- I siromašan!

- I siromašan - složila sam se. - Sad znaš da se ženi ne poklanja ono što joj treba, to će ona sama kupiti. Ženi se poklanja ono što joj ne treba, ali mirita.

- Onda? - shvatio je. - Borša? Kako ono? Gabannini?

- Cavalli! - ciknula sam - Roberto Cavalli!

- Zvuči ko marka za manistru - primijetio je. - Ali sigurno košta ko svetog Petra kajgana.

- Ajde, ajde - cmoknula sam ga - sad si već veliki! Možeš ti to...

item - id = 1123990
related id = 0 -> 1136046
related id = 1 -> 1134235
Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
22. listopad 2021 01:24