StoryEditor
ŽivotSILOM DOMAĆICA

Eda Vujević: Korona je iz mene izvukla neke nedemokratske i diktatorske osobine za koje nisam pojma imala da u meni čuče iza maske fine žene, supruge i bajke

Piše Eda Vujević
19. rujna 2021. - 14:17

Malo mi je dodijala korona! Eto... Ne moš više nigdje otići a da ne poneseš i masku, a podozrivost koju inače nisam baš njegovala, sad me pretvara u... Šta ja znam kako bih uopće to nazvala? Pazi, nikad prije nisam ljude pitala jesu li cijepljeni. Nisam ni najbolje prijateljice zapitkivala jesu li napravile papa test ili mamografiju. Mislim, šta me je briga za tuđe zdravlje, imam ja i svojih briga... Sad, bogami, pitam. A neugodno mi je pitati. A neugodno mi je i ne pitati. Kako god okreneš, ne valja.

Ljubica mudrijašica

Prije dvadesetak dana smo, kao, planirali otići na ručak vanka. Mislili smo pozvati Ljubicu i muža joj. Onda sam se sjetila da pojma nemam je li se to cijepilo. Da je pitam? Da je ne pitam? Pitat ću, bogami.

- Nisam. – rekla je – I neću!

- Bogati? – rekoh. – A zašto?

- Zato što cjepivo uopće ne štiti – kaže ona mudrijaškim tonom kojim se garant obraća djeci na satu latinskoga. – Jedna moja se cijepila i svejedno dobila koronu.

- E? Pa?

- Kako e pa?! – cikne ona. – Pa vidiš da to ništa ne vrijedi.

- Ma čekaj – pokušam ja. – Jedna tvoja je dobila dva cjepiva i sad je dobila i koronu. Jel u bolnici?

- Nije.

- Jel na Lovrincu?

- Bože, Eda – rekla je Ljubica. – Naravno da nije!

- Zašto naravno da nije? – rekoh ja. – Šta je naravno da nije na Lovrincu? Mislim, ljudi umiru, jel tako? Pa i od korone!

- Pa je – kaže Ljubica. – Ali ona se samo razbolila. Nije u bolnici i nije umrla, ali se razbolila. Usprkos tim tvojim cjepivima!

- Pa i jedan moj je dobio koronu usprkos mojim cjepivima – rekoh ja. – Ali jedan ko nijedan! Većina, golema većina cijepljenih nije dobila ništa. Nego, bogati, pa kako ti smiješ među tu mlađariju u školi tako necijepljena?

- Smijem – rekla je. – Ja sam zdrava. I uzimam vitamine. I štrukajem limune i naranče...

Ništa od janjetine

- Jel kusaš užegnutu slaninu? – upitam je ja. – Ona je navodno odlična za imunitet.

- Bogati? – zainteresirano će ona. – Znaš da ja ne volim slaninu, ali ako je za zdravlje...

- E pa znam da ne voliš slaninu, ali voliš janjetinu!

- Volim. Tko ne voli janjetinu, taj...

- Taj ne voli ni ljude – odbrusim ja. – Nego, džaba ti je šta je voliš. Neš je se okusiti!

- Kako to misliš? – pita ona.

- E pa tako – rekoh joj. – Necijepljene ne izvodim na janjetinu. Eto ti užegnuta slanina pa nju kusaj!

I nisam je pozvala na ručak. Nije me odobrovoljilo ni to što je njezin zakoniti primio početkom ljeta oba Fajzera. Ko da se ona puno druži sa zakonitim! Njega je, nevoljnika, i poslala na cijepljenje u nadi da će ga srce prekinuti... Fitnes trener navodno također jest cijepljen, taj njezin nezakoniti preljubnički partner, ali... Pitaj boga ima li taj srce uopće, on me i tako ne zanima.

Ukratko, tko ne prođe brzo testiranje i ne položi kod mene kratki upitnik na temu cijepljenja, otpada! Čisto je, priznajem, korona iz mene na svjetlo dana izvukla neke nedemokratske i diktatorske osobine za koje nisam pojma imala da u meni čuče iza maske fine žene, supruge i bajke!

Malo preoštra?

- Jel se tebi čini da sam malo preoštra? – upitam ja iznebuha svoga Zakonitog.

- Molim?! – oprezno je digao glavu i zapiljio se u mene, čisto mu u oblačiću iznad glave piše: Šta je naumila? U šta ću upasti ako odgovorim pozitivno...? – Kako to misliš preoštra?

- Pa nako – rekoh, suočena sa sumnjom u vlastite stavove, a i to, ta autoanalitičnost i samokritičnost, nije mi baš svojstvena. Mislim, u devedeset osam posto slučajeva sam i tako u pravu, a u onih dva posto čvrsto vjerujem da sam u pravu, pa ko velim... – Evo sam Ljubicu otkantala samo zato šta nije cijepljena. Jel to malo preoštro s moje strane?

- Ljubavi – odahnuo je on, shvativši da mu nisam postavila nikakvo trik-pitanje na kojem bi se mogao okliznuti i pasti. – Ljubicu si ti, šta se mene tiče, davno trebala otkantati. Ali svaki je razlog za otkantavanje dobar kad je ona u pitanju...

- Ma je – rekla sam. – Šta sam je trebala prije otkantavati... Nije bilo razloga!

- A e – rekao je Zakoniti – od Ljubice ja trnem gore nego od korone. Godinama!

- Ti? – blenula sam. – Zašto ti trneš od Ljubice?

- Da te ne infeta! Eto zašto!

- Uimeisusovo sveto – skoro sam se prekrižila ali nisam znala oću ili s tri ili s četiri prsta pa su mi, u toj nedoumici, ruke samo klonule, ka krila gumenoj kokoši – Ko da ja s Ljubicom... općim! Nisi normalan, majkemi.

Fitnes ideje

- Pusti, pusti – rekao je Zakoniti. – Družiti se s Ljubicom ti je gore nego sa šefom zaraznog odjela! Od njega mo'š dobiti samo meningitis ili, štajaznam, koronu, a od nje svakakve ideje.

- Fitnes ideje?

- E! Fitnes ideje! Viš kako ti znaš...

Pogledala sam ga. Gle, gle... Sve kao tolerancija bez granica, a u duši zebnja da će me – mene! – Ljubica navući na blud i nemoral. Gospe moja, koliko pametan čovjek može biti blesav, to je čudo jedno.

- Prvo i prvo – rekla sam mu. – To da bi mene Ljubica navukla na kurvarluk, skroz ti je stupidno. Šta će mi Ljubica za to? Drugo i drugo, općepoznata je stvar da ja, sve i da oću, ne mogu upoznati fitnes trenera pa da se na glavu postavim. Di ću ja ovakva naletit na trenera? K tome mlađeg od sebe? U web-shopu? I šta bih ja, pod pretpostavkom da zbilja dobijem meningitis i počnem đipati po teretanama te da upoznam mišićavog maloljetnika od, recimo, četrdeset i pet godina, šta bih ja s njime? Nisam nikad padala na fizičke tipove...

Psihički tipovi

- Istina – nasmijuljio se – nisi... Za tebe su neki drugi tipovi...

- Ma bogati? – pogledam ga rengenski. – Na primjer koji?

- Na primjer psihički! – bubne on.

- Psihički – zinem ja. – Za mene su psihički tipovi?

- E!

- Pa takvog i doma imam, čovječe – rekoh. – Na šta bi mi život sličio s još jednim?

- Na psihijatriju! – reče on.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
25. listopad 2021 05:32