Mozaik Život

Basna s Cetine - našu reportersku ekipu inspirirao je nesvakidašnji predvodnik stada

Ovčice, koze i dva jarca ne znaju di će - bez magarca

Basna s Cetine - našu reportersku ekipu inspirirao je nesvakidašnji predvodnik stada

Foto: Ante ČIZMIĆ / CROPIX

Vozimo se uz Cetinu. Kad s druge strane...
-- Vidi koliko stado! Stani, slikat ćemo!

I preliju se uz obalu Rike stotine ovaca, više-manje, ne bi ni bilo toliko čudno da im ovan predvodnik nije – tovar!

-- Eeeeeheeej – vičemo na suprotnu stranu kroz riječni šušur.
-- Oooooj-ooooj!

-- Koliko ih imaaaaš?
-- Tristaaaa. I sedan kozaaa i dva jarcaaa...

-- A kakko se zooveeeeš?
-- Raaaankoooo!

-- A zaaaašto ih vodi magareeee?!
-- Jeeeer neeema ooovnaaaa. I nije magaaaree nego magaricaaa!

-- I kaaako se zoveeeee?
-- Viiiilmaaaa! Najpametnijaaa jeee, sveee jeee sluušaaajuuu!

-- Kako se živiii od ovaaacaaaaa?
-- Slaaaboooo...

I zamakoše iza jablana.

Vilma, ti znaš najbolje

A tamo, nastaviše tovarica, ovčice, sedam koza i dva jarca tamo gdje su stali prije susreta s nama na obali.

-- Je li Vilma, a di iđemo – pita jedna od trista ovaca, ni po čemu posebna.
-- A šta tebe briga. Glavno da ja znaden i da pastir u me ima vire. Doznat ćeš kad dođe vrime. A šta je tebi najvažnije: izist, popit, zaleć, kad dođe vrime ojanjit, kad dođe doba poreza ostrić to vunetine i dat mlika gazdi. Jel tako curice – iznjače magarica, i naredi promjenu pravca: ‘Ajmo sad livin krilon, vamo ćemo, ajde, ajde, brže, nja!’

-- A je Vilma, ti znaš najbolje – prizna mala: - A isto si nan mogla reć, bar u dvi riči.
-- Jeee, bleee, je, jee, dogovorili smo se da će bit demokracija, da nan ovan ne triba, da ćeš nas ti gonit, al mi imamo pravo znat di iđemo i kakvi je plan – uključi se odeblja ovčica, a uz odobravanje ostalih. A i koze prisnaže:
-- Mee, jee, mee.

-- Uf, nja, a jeste dosadne, gubite vrime na ćakule, umisto da svi skupa cilo vrime radimo na dobrobit zajednice. Nja, reću van, šta ne bi rekla, nema tajni u našemu društvu, prošla su ta vrimena kad su ovo stado vodili živčane stare ovnusine koje ništa nisi smija pitat. U nas magaradi uvik se zna red i pravac, zato ste me i izabrali da vodin stadovsku politiku. Jel tako il nije tako – navila se Viki, pa zastala na povijesnom raskršću kraj Stipine ledine i Maćoga šumarka.

-- E pa di ćemo, di, ble, di iđemo, di – raspirila se znatiželja, stotine glavica napele ušesa i razvezalo jezike.
-- Ma nu njizi, hahaha njanjanja. Iđemo bolan tamo di smo oduvik pripadali i di će nan bit bolje i di će se neko brinit za nas – migne veselo tovarica pa mahne kopitom:
-- Tamo! -- Ma di, di, me, ble, di?

-- Ček, jestel vi ovce stvarno tolike ovce pa mislite da ja sve znan?! Ja san samo na funkciji. Drugo mi nije rečeno, I vodan vas okolo, naokolo, di ima paše i vode. Jestel vi ovce bez pastira ili niste? E pa kad jeste, onda zamnom. Nu, vamo!

Damir ŠARAC


Naslovnica Život