StoryEditor
PanoramaPA VI SAD GRINTAJTE...

‘Kao lepotica s lokalnog korza koja se može udati hiljadu puta, ali je za sva vremena pamtiš pod devojačkim prezimenom…‘: ovako je o ‘Jugoplastici‘ pisao Balašević

Piše Vinko Bajrović, prof.
2. ožujka 2021. - 09:08
Đorđe Balašević: Na starim Gripama sam bio jedan jedini put. Tamburao sam par pesmica u nekom estradnom cirkusu i dobro je da se toga ne seća niko osim mene...Tea Cimaš/Arhiva/Cropix

Danas Košarkaški klub Split vodi Nadzorni odbor na čelu s Domagojem Maroevićem. Klubu je osigurana respektabilna natjecateljska momčad od koje se očekuju rezultati razmjerni u njezino ulaganje.

Ali ako se vratiti pet godina unatrag, klub se vodio "invalidno". Nije bilo, niti se očekivao rezultat bolji od borbe za opstanak u Hrvatskoj ligi.

Upravo tada je trebalo proslaviti sedamdeseti rođendan kluba (1945. – 2005.). Proslavu su organizirali veterani KK Split (ex KK Jugoplastika).

Dio proslave bila je i tiskana knjiga naziva "Legende o splitskoj košarci". Ovu jedinstvenu knjigu pisalo je 235 autora, članovi košarkaške obitelji, poznati, partneri i rivali, novinari i navijači. Svakome od njih dana je prilika da kaže "svoje" o velikom klubu.

Među njima je bio i kantautor, nedavno preminuli Đorđe Balašević, čiji tekst objavljujem u smislu in memoriam čovjeku koji je bio zaljubljen u splitske košarkaše i klub. Evo što je Đorđe Balašević napisao u spomenutoj knjizi o KK Jugoplastika:

"Najveća prevara je kad ti kažu da je o nečemu dovoljno napisati par reči – to samo znači da te reči moraju biti posebne. A par posebnih reči o Posebnima već opasno vuče na bajku.

Ali, mislim da neće biti problema. Jugoplastika je bila neka zaigrana bajka…

Neka mi ne zamere oni koji su za taj klub igrali ili će igrati pod drugim imenom, jer za mene će se uvek samo tako zvati. Kao lepotica sa lokalnog korza koja se može udati hiljadu puta, ali je za sva vremena pamtiš pod devojačkim prezimenom…

U Starim Gripama sam bio jedan jedini put. Tamburao sam par pesmica u nekom estradnom cirkusu i dobro je da se toga ne seća niko osim mene.

Koš još nisu makli s parketa

Bila je to tonska proba, jedan koš još nisu makli s parketa i od klinaca koji su trenirali dobio sam loptu da proverim da li je to zaista onaj čarobni koš sa televizije, u koji ulazi sve što se baci. I dabome da sam fulao.

Ruku na srce, sumnjao sam i dotle da to nije ni do obruča ni do dvorane, nego pre do onih samouverenih momaka u žutim majicama.

Puno godina kasnije, ovog puta u Novim Gripama igrom sudbine sam jedan takav dres dobio na dar pred posljednji koncert u Splitu na koji sam došao bez putovnice.

image
Arhiva/Slobodna Dalmacija


Brinuli su se da li mi je to sretan broj, ali naravno da je bio. Tih sezona su svi brojevi na dresovima Jugoplastike bili naši sretni brojevi…

I jasno da sam ga odmah navukao. Po poziciji na kojoj igram mogao bih proći jedino kao "patuljasti plejmeker", pa je na meni ta majica delovala pre kao tunika, ali izašao sam u njoj na scenu ponosno, kao da sam je nosio i nekoliko dana pre toga u finalu u Zaragozi…

U to se ne dira

Neću pominjati ni ime trenera koji je inicirao taj gest, ni ime kapetana koji mi je dres predao, pa čak ni ime bilo kog od desetorice igrača, redom Posebnih kao što rekoh. Neću to učiniti zbog jednog, ili dvojice, koje bih možda greškom ispustio da pomenem, a svi oni su bili Ekipa, sa velikim 'E', i u to se ne dira.

Ponekad je Uspeh najusamljenije mesto na svetu ako do njega dospeš bez ekipe s kojom ćeš podeliti radost…

Tako sam primetio i Onu Prvu Jugoplastiku. Bila je prvi tim koji se pojavio kod nas…

Dok televizija nije krenula da pokriva košarkašku ligu, postojala je samo reprezentacija. Čekali smo od Olimpijade do Evropskog prvenstva da vidimo po koji prijenos i tek smo početkom sedamdesetih otkrili da u zemlji postoje i timovi.

Neki od njih su bili potpuno sindikalni i i nezanimljivi, neki samo loša kopija svojih mnogo slavnijih nogometnih imenjaka, ali Plastičari su bili čisti 'rock and roll', spas za sve nas koji smo živeli u gradovima bez prvoligaša, kažnjeni da nemamo za koga da navijamo.

Žuta se probijala na ekranu

Mislim da su televizori u to vreme još većinom bili crno-beli, ali je žuta nekim čudom probijala na ekranu. Fudbaleri su tad uveliko bili inficirani narodnjačkim virusom, i basketanci su polako preuzeli ulogu idola i prvih gradskih mangupa

Na zidu tinejdžerskih sobičaka je poster jedne čupave košarkaške ekipe bio okačen i više nego ravnopravno s posterima 'Cepelina', Lenona i Če Gevare…

Pokušavam se tačno setiti nekih godina, nisam baš dobar u tome, a nije ni važno. Statističari i odlikaši ionako će u treću decimalu navesti sve datume i titule, sve blokade, asistencije, ukradene lopte, na nama pesnicima i ponavljačima je samo da prave slike uparimo sa pravim rečima, bajke se ciframa ne mogu prepričati, a kamoli ispričati…

image
FINALE KUPA JUGOSLAVIJE 1974.: JUGOPLASTIKA - CRVENA ZVEZDA
Arhiva/Slobodna Dalmacija


Uostalom kad pišeš o nečem večnom, možeš i omaknuti za koju deceniju, a da niko ne primeti.

U svakom slučaju, Split je i dalje svetska varoš. Tako sam ga nekako i pozdravio na poslednjem koncertu, kad smo najzad dočekali da svi prepotentno ušetaju u sad već neku treću dvoranu, pravilno procenivši da smo mi tu zbog njih, a ne oni zbog nas.

'Dobro veče lepi, uobraženi grade...'

Dobro veče, lepi uobraženi grade, jedini za kog znam da mu to dobro stoji. Kad-tad, u nekom dosad neotkrivenom arhivu palače, biće pronađen pergament sa carskim ukazom kojim se na čitavoj istočnoj obali Adriatika, do Kaprisa do Epidauruma, legalna osnova i nasledno pravo na uobraženost priznaje jedino Spalatosu, to jest Spalatos Prepotentusu, kako se prvobitno nazivao…

I koji ispunjava sve uslove da bude takav. Zbog svih medalja i pehara donetih iz belog sveta, zbog svih pobeda izborenih veslima, reketima, sprintericama i balunima…

I zbog Jugoplastike, dobrim delom.

Koja je triput osvajala Evropu, dokazavši da bajka ne prestaje biti bajka kad se ostvari.

image
JUGOPLASTIKA FEŠTA U PARIZU NAKON TREĆEG OSVAJANJA LIGE PRVAKA: ZORAN SAVIĆ I TONI KUKOČ
Arhiva/Slobodna Dalmacija


One godine koju ne pamtim po broju, nego po tom famoznom dresu na sceni, sasvim razumljivo je bilo i genijalaca koji su odmah provalili kao 'podilaženje publici', ali i ti, i Takvi, su me uporno nazivali jugonostalgičarem, pa je možda trenutak da sve to raščistimo o jednom trošku.

Da je vredela, ne bi se raspala 

OK, priznajem da sam rođen u Onoj Zemlji, i pošteno sam je voleo i navijao za nju, sve dok je bila u komadu. Žalim što nekima smetam time što svedočim da u njoj nije baš sve bilo loše. Žalim za nekim ljudima, mestima, za nekim predelima, ali ni slučajno ne žalim za Tom Zemljom, da je vredela, ne bi se raspala na tako jadan način…

Ne, gospodo, možda sam kriv sam što nisam zataškao svoje uspomene, kao mnogi drugi, ali definitivno nisam jugonostalgičar…

Ja sam samo okoreli Jugoplastikonostalgičar…

Pa vi sad grintajte do sudnjeg dana…"

Što nakon ovog reći nego: Đorđe, R.I.P.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
21. lipanj 2021 13:47