Sve je počelo katastrofičnim novinskim člancima o višemjesečnim listama čekanja za neke komplicirane i skupe preglede. Javnost je bila revoltirana ma non troppo. Svatko je u sebi zahvalio bogu ili dobrim genima zbog kojih ne mora stati na kraj dugačke kolone nevoljnika u bolničkoj čekaonici i skrenuo pogled u drugu stranu, kao što smo već navikli skretati pogled u drugu stranu kad se nađemo pred tuđom mukom.
Dok smo se mi tako većinski pravili blesavi, vjerujući da će problem nestati ako na njega ne mislimo, nevolja se, naravno, produbljivala. S druge strane, mi nismo postajali mlađi. A u paketu s godinama stigle su i dijagnoze ili makar sumnje u njih zbog kojih se pojavila i nasušna potreba da prekoračimo prag ove ili one zdravstvene ustanove.
Tamo smo, međutim, s užas...