Iza nas mali tunel, ispred nas u pravcu zapada strmoglavi nasip, jadna li je majka onome tko se njega nogama dočepa, dolje do Planog se ne bi u kotrljanju zaustavio! Labinske Drage su zafrkane, kad je zima, bura ledi krv u žilama.
Kad je vruće, i poskok traži hlad jer je žega toliko nesnosna da i on ide negdje ohladiti kožu. Je li 35, 38, 40, pitaj boga, toliko je da je neizdrživo. Na željezničkoj smo pruzi, na tračnicama, hodamo po njima, vrućina iz njih isijava.
Da nisu tako vrele, evo sada bismo uho na njih spustili. Pa da kao iz klasika vesterna po indijanski počujemo da li stvarno vibriraju kada pristiže vlak.
Odjednom više nismo sami – iz tunela stiže on. Čekaj, je li ovo fatamorgana, prikaza vrućine, omamljenost od smrada katrana koji isijava iz drvenih pragova, ili stv...