S dvanaest godina je napustila obitelj i nije prestala raditi do 90-e: baka Kata je proslavila stoti rođendan, ispričala nam je i svoju burnu životnu priču

- Sinko moj, jel’ ti to mene pitaš za niki recept dugovičnosti? De, malo glasnije, ne čuje baba.

Nikad o tome nisam razmišljala, niti sam imala kada. Radilo se od jutra do sutra. Nisi ti ima ni o čemu drugom razmišljat nego kako priživit. A kako se živilo, to me pitaj. Bilo je ajme i kuku. Udala se sa 24 godine, doša rat, muž otiša ko dobrovoljac u ondašnju hrvatsku vojsku, a svekar u dalekoj Argentini, nema muške ruke u kući i šta ćeš… Ne da Bog nikome našeg životnog križnog puta šta smo prošli ja i moj Iko.

Sa devedeset godina još sam sadila i kopala kumpire, iako nepismena, petnaest godina sam prodavala na splitskom Pazaru, a moj pokojni muž pola zemlje što je kupio na Mejašima privridio je motikom. Ne perom, ni stolicom ko ovi danas, nego trudom i mukom - govori ...