Cilu šetemanu čekali bi nedilju. Igra Jadran. A da igra zna si i po autan. Gori od magistrale pa sve doli do stare ceste nisi ima di proć od njih. Oni šta bi došli u zadnji tren, ka i muktaši koji bi došli na drugo poluvrime da ne moradu platit, nisu imali di parkirat pa bi misto tražili u Mladinom vinogradu ispod igrališta. Neki bi s auton i upali među trse pa bi ih Viba mora izvlačit jer od njih ne bi moga proć do kuće. A kad bi sa utakmice išli doma iz svakoga bi nas dvora i sa svake balature pitali koliko je osta Jadran i ko je da gole.
Bila su to neka druga vrimena. Ne samo u Sućurcu. Bila su dva programa na televiziji, prvi i drugi koji je počinja oko sedan uri navečer i završava prije 11. Nije bilo Novi i RTL-ova, nije bilo stranih programa, ko je priko antene na kro...