U DORH-u mineralnu vodu piju na gajbe: ne ovu modernu, nego klasičnu, šta razara možđane

Eto, šta ja govorin godinaman, a gemištari ni da čuju! Mineralna je otrov, poguba za čovika! – komentira El Tigre slučajeve trovanja ačidon u nikoj stranoj vodurini iz bočice, a tragovi vodu do Koka Kole. Brr! – stresa se ka terijer i nastavija:

– Još kada san bija malešen i samo se naviriva u toverne di su zalazili časni šibenski težaci, pantin riči svoga dide: "Sinko, ne pij vodu sa onin balunciniman šta peču ka ljuta vatra. Jerbo, oni, ote bubuljice daklen, čoviku odlazu u mozak i razaraju ga. U kašu ga pritvore! I zapanti, za čovika su jedino vino i obična voda, akva de la špina!"

– Možda je tako kod onoga ko uopće ima mozga. Za neke nema nikakve brige, jerbo oni mozga nemaju niti se š njimen staraju. Uostalon, ode je rič da je ota voda judima ruvinjala grkljan. Nikakvi se mozak ne spominje! – otpovrnila mu je neprijateljski Dobra Parona.

Nisan laka roba

Na to jon je on, ne dajući se isprovocirati, veselo posla pojubac. Naćubija je justa i cmoknija prema njojzi sa svoje strane šanka, na šta se ona odlučno podbočila i odvratila mu vrlo ozbiljnin, skoro pa ljutitin glason: "Jel‘ ste vi oto možda počeli da me startujete, kako bi rekli Srbijanci, a narodu prinosi Prisidnik Zoki!?"

– Pa, možda bi vas i počeja startovati da ste ka i Analena Berbok, njemačka ministrica vanjskih poslova. Ali niste, a ima i druga stvar, a ta je da ipak nisan naš ministar vanjskih poslova Goran Grlić Radman – snaša se munjevito El Tigre.

– Oću reći, nisan van ja laka roba! – odgovorija jon je spremno. Ona ka da je prečula da ju je uvridija kada je nako da prednost crnookoj Švabici ka ženi. Dosta jon je da se spomene suvlasnik spalionice krepanih beštija, makar bija ministar vanjskih poslova. Onaj ko je u stanju pritvoriti praščića u prah i pepel, ne ostavljajući makar njuškicu, uši, ma oglavinu barenko... E, taki je zavridija jedino nježin bis i neprijateljstvo, i neka ga zato promuti! – prosula je kletvu na ministra i ljutito zaitnila štracu kanavaču u zid.

– Eto na! Ko o čemu, a Vi, draga gospojo, vaik o otin prasciman, pari da nema uvoza! – priključija se razgovoru Bili Smo Uskoro. – I onda van je Grlić Radman ka niki zloduh u svemu otomen, bez obzira na to šta je u javnoj stvari puno važnije i više zabrinjavajuće da njegova firma dobiva mijune iz državnoga proračuna za spaljivanje prasaca. A o njegovin amaterskin gafoviman i basrljanju po svitu da i ne govorin, nastavija je. Engleski kralj Čarls III. za njega je kralj Šarlo, Imeisusovo... – prikrstija se on.

Doćete vi na moje

– Ma to se on samo zabunija. Mislija je da nije u Londonu nego u Parizu i da iđe kod francuskoga Prisidnika Šarla de Gola. Nema veze šta je de Gol umra još 1970., naš ministar je sazna teke prije, ne more ni on sve znati – pun otrova komentira je El Tigre.

– A da Grliću Radmanu oto ipak nije od mineralne!? – pljesnila se po čelu Dobra Parona. Ne ove moderne, šta izgrize grkljan, nego one šta razara mozak? Na to je El Tigre smireno reka: "Doćete vi na moje..."

– Jopeta vi o nevažnin stvariman. A šta velite da ćemo iz proračuna Todorića za Konzum tribati obeštetiti u vridnosti 15 Peljeških mostova! Šta kažete, junaci!? – nervozan je B.S. Uskoro, na šta je El Tigre kratko konstatira:

– Judi moji! Pa stara je stvar da u DORH-u mineralnu piju na gajbe!