Još jedna tužna priča o nesuđenoj ljubavi između Srbina i jedne Hrvatice ovih je dana preplavila internet.
'Nekim ljudima jednostavno nije suđeno da budu zajedno. 1989. upoznam je u Staroj Tkalči, krenemo zajedno, mladi, ludi, sretni. Trajalo je godinu dana i zbog gluposti prekinemo. Igrom slučaja sretnemo se nakon par meseci ponovo... i, ponovo zajedno.
Tad sam shvatio koliko sam je ustvari voljeo. Međutim, dođe 1991., loše vrijeme... Ja Srbin, ona Hrvatica, ostanem bez posla u Zagrebu, potom i bez stana i vratim se u Slavoniju.
Bilo mi je tek 22 godine. Ubrzo odem i za Nemačku. Svaki dan sam mislio samo na nju.
Jednog dana javi mi se njena prijateljica da je i ona došla u isti grad gdje sam i ja. Naravno da sam je potražio i nitko sretniji od nas.
Nacionalizam nas nije mogao...