Novosti Hrvatska

omiljeni nacionalni sport

Plenkoviću, ako boga znate, dokinite Povjerenstvo za suočavanje s prošlošću! Što bi mi bez rasprave o ustašama i partizanima? Pa ne valjda brinuli o izumiranju, birokraciji i korupciji?

omiljeni nacionalni sport

Premijeru Plenkoviću, ako boga znate, dokinite Povjerenstvo za suočavanje s prošlošću. Čim prije. I prije nego se sastane. Jer ako oni išta tamo odluče i iz toga ičeg nastane nešto, mi smo gotovi. Raspadamo se kao stara štraca. Pa zamislite kad bi takva neka komisija zaključila kako treba zauvijek raskrstiti (ili raskrižati?) s prošlošću, zakopati društvene podjele, ratne igre crvenih i crnih, kako treba zakopati fašiste i komuniste i misliti na posao, socijalnu sigurnost, blagostanje, smanjenje korupcije i državne birokracije, zaustaviti iseljavanje i potaknuti razmnožavanje! Skandal. Pa čime ćemo se mi baviti?! Ne valjda ovim posljednjim stvarima...

A tako lijepo smo se ušančili u rovove, već smo ih fino utabali, tako nam je toplo u njima; uvik možeš računat da će ti susid dodat čikaru kave i duvan, podilit s tobom topli obrok, u rovovima smo svi braća i sestre, odnosno, drugovi i drugarice. Taman se lijepo namjestiš, dohvatiš onu malu s mlijekom, kad opali rafal sa suprotne strane:
- Komunjare, van iz domovine, niste se za nju borili, tatatatarara, ŽAP, ŽAP, ŽAP, Jugoslavenčine! Svi ćete visit! Za dom, tataratatatatara...

E sad je i tebi vrime, ne treba ni nišanit, samo složno, iz svih oružja:
- Ustaše! Fašisti! Crnokošuljaši i crnomantijaši, tatatararatata! Rano smo mi tenkove povukli, malo vas je jame napunilo, ostavi moje jajnike, izdajnici, neonacisti tatatatatatata.... Jesmo ih a?

Kad otamo grune bestrzajac, crna guja na njemu:
- 'Ebo vas Tito zločinac, ne dirajte naše filmove, sad ćemo mi malo snimat, dosta je boljševičkog agit-propa, tataratatata, ua ua crveni, rusofilčine, za dom! Za dom!

Prsa o prsa, bombe i bajonete

E sad si stvarno ljut:
- Drugovi, u Maršala su se takli... i u Majku Rusiju... E ujo, sad si ne'ebo. Daj mi taj protuavionac – nakosiš kapu, protrljaš petokraku, pa opet bez nišanjenja:
- Dagadagadaga, da te vidin, da te čujen, nisi Titu do kolina svinjo fašistička, krvi ćemo ti se napit, dagdagdagdagadaaaa... Dok je bilo Tita bilo je svega, gradilo se, radilo se, svi su imali svega, ko drukčije kaže kleveće i laže... Dagdagdagdagdagadaa bando lopovska, ne dirajte u Maršala, u crvene vođe... u pravdu, u bratstvo... u jedinstvo... dagdagdagdagdaga, guje ustaške...

E sad si se stvarno opotio, ali si mu i dao do znanja. Sunce mu njegovo kontrarevolucionarno i reakcionaško. Sad je čuo šta je trebao. Kad od tamo doleti granata, pa se geleri raspu zrakom:
- Za doooom – pa opet: - Za dom! Lustracija! Udbaši, sve vas znamo! Dica oficira i kosovaca!
- O mater ti hitlerovsku... Još im nije dosta! Daj Stipe bombe, udaramo prsa o prsa! Bombe pa bajonete. U prsi. Nemoš drugačije ustašku zmiju smečit!
- Ne budi lud Mate, šta ćemo ako ih sve pobijemo?!

A ti se onda zamisliš. I tako dolazimo do svog apsurda Plenkovićeve komisije. Ma kud ćeš nam otimat najmiliji nacionalni sport, treba nam kao kruh nasušni. Formirane su čitave brigade lovaca na ustaše i fašiste, oni su sposobni svakome tko nije na crvenoj liniji i slučajno se usudi "da kleveće i laže" iskopat naci peti korijen, a ako i nije, 'ebiga, revolucija nekoga i pregazi nevinoga. Također su osovani cijeli zdrugovi "za sve spremne" samo ako im se dirne u ugrabljena prava, dok si rekao "Slavko Kvaternik" njih je par hiljada na ulicama s uzdignutim rukama, nadiru za dom, korak ide za korakom, urlaju za 'dom' svoj ili tuđi, nosaju vrbe, šačice ih svrbe, sve su spremni pobit za domovinu, kunu se u Trumpa, ludilo se pumpa.

Doskora, ljudi moji nitko neće biti bez etikete na čelu, sve će se znat. Još malo i na ovoj pustopoljini neće ostati nitko osim ustaša i partizana. Ne fali hrane, čiste, ekološke; hrana će biti mržnja, organska, bio. Već je na policama, u dubokim smrzavanjima, dva u jedan, na akciji, mržnja sa finom mašnicom. Ima crvena, ima crna. Za svečane i manje prigode. Neka se netko uspije uzdignuti iznad prosjeka, iznad ideološke mjerice, utući će ga erupcija ljubomore, mržnje i zla. Past će u jamu bezdanicu pod rafalima pljuvanja i zluradosti. Pokušaj reći: "Ljudi, mene nije briga, gledam kako prehraniti obitelj, platiti namete, ostati, ne iseliti... Budite tolerantni, dajte nam da dišemo."

Tolerancija na maksimumu

A budale, pa o čemu on priča?! Pa mi smo tolerantni maksimalno. Toliko smo tolerantni da će svako tko nije tolerantan biti za primjer strijeljan na glavnom trgu, onde ispod konja. Taj glupan misli za sebe da je on narod, a samo mi smo tumači narodne volje. Narod neće kruha i ruha, narod voli šou. A mi znamo što je parti(ja). Ožeži, Mile, nek narod čuje! Alaj volim ovaj režim, državna plaća (penzija) teče dok ja režim! Op, op, op! Mitraljesce u zbor!

A narod, tko njega pita. Narod se trpa u buseve i seli u pečalbu, ako nije otišao onda plaća harače, šuti i plače, gladan i nezaposlen, obespravljen i očepušan, jadan i beznadan, narod se ne pita...

'Ebeš sad narod dok traje borba. Ovako ili onako, isto mu se sprema. Di si bija narode dvi iljade petnajste, šesnajste, sedamnajste, dok se mrvila glava ustaškoj guji i minirale komunističke ćelije, dok je puška pucala i top rikao, dok se ginulo sred pušaka, bajoneta? Ti si šutio, narode, mislio si - ko ih 'ebe, nama je glavno da imamo šta jist... Eeee, sad ćeš ogrist.

Da, i to neko povjerenstvo... Da vas nismo čuli, povjeravajte se vi materi svojoj, odlučuj o čemu hoćeš, povlači crte, gledajte naprid. Neće nama nikakva komisija krojit znanje. Znamo mi šta je najbolje za nas. Puške na gotovs, stupati – stuuupaj!

Do pobjede vaše ili naše...

Naslovnica Hrvatska