 |
Preneki dan razgovaram sa grupom galwayskih Iraca u Splitu.Neki su prvi put ovde, ali su baš svi potpuno oduševljeni Rivom, Palačom, robom na tiramoli, rečju - svim što su u par dana videli.
„Bili smo u dugoj šetnji i stvarno je fantastično,“ kažu, dodajući da su se savršeno i, što je važnije, sasvim prirodno, rashlađivali u Dioklecijanovim podrumima.
Složimo se da je Palača apsolutno jedinstvena građevina na svetu u kojoj ljudi u kontinuitetu žive hiljadu sedam stotina i pet godina. Pitaju onda koliko ja poznajem Split i je li takav bio i ranije?
Ne, naravno, ne poznajem ga dovoljno i ne, naravno, nije uvek bio ovakav. Pre dvadestak godina, kažem, bio je to uglavnom tranzitni grad koji bi, da su dolazili, verovatno pamtili samo p...